U nedelju 27.01.2019. u Beogradu je održan veliki ekološki miting protiv izgradnje mini hidroelektrana. Ako postoji neko ko još uvek nije upućen u problematiku pošasti koju znamo pod imenom mini hidroelektrane, kratak brifing.
Osnovna zamisao mini hidroelektrane je da stvara električnu energiju koristeći se prirodnim snagom planinskih rečica. Na papiru zvuči bezazleno ali sprovedeno u praksi predstavlja pravi ekocid nad prirodnim svetom. Zašto je tako? Prosto, snaga planinske reke se iskorišćava tako što se sprovede u cev u dužini od više kilometara dok sav živi svet koji od te reke zavisi ima mračnu sudbinu da u tišini izumre.
Da nam reke ne bi u tišini izumrle, a sa njima i mi, pojedinci svesni sveta oko sebe i razna ekološka društva i organizacije su se okupili u Beogradu i digli glas u ime naših reka koje ne mogu same da se brane.
Organizacijama poput ORSPa, Mlava Nije Sama i svih onih koji su direktno ugroženi izgradnjom MHE na njihovom području su se pridružila i druga ekološko-planinarska društva ali i mi, gljivari.
Bilo nas je iz sva četiri kutka Srbije: Novog Sada, Beograda, Petrovca na Mlavi, Požarevca, Niša, Kladova i Kraljeva. Ujedinjeni u zajedničkom trudu da ne dozvolimo tihu smrt naše zemlje.
Ovaj rat će trajati dugo, neprijatelj je surov i neumoljiv. Ne zna za čast i poštenje, preci i potomci njima ništa ne znače. Kao stoglava hidra, Skila i Haribda koja guta sve a sada je Ala zinula da u svoje, uvek gladno ždrelo, saspe naše reke.
Rat će trajati dugo, nema fronta. Bojište je tamo gde voda slobodno teče. Na Mlavi, Lopatnici, Rakiti ali i tamo gde su reke u lance stavljene. Na Studenici, Samokovki, Jošanici,...
Kako god se stvari budu razvijale u budućnosti mi, gljivari, nećemo odustati i pružićemo svu moguću podršku borcima za zaštitu reka Srbije.
Vidimo se ponovo. Ovo je, nažalost, daleko od poslednjeg protesta koji ćemo morati organizovati ali pobediti moramo jer alternativa i nije baš prihvatljiva.

Momčilo
​GDNS

​VIII Multidisciplinarni Kongres ,,Ishrana budućnosti“ sa međunarodnim učešćem, održan je 20. i 21.oktobra 2018. godine.
Tokom dva dana kongresa predstavio se 101 predavač u tri kategorije- nauka budućnosti, tendencije i svedočenja. U toku trajanja kongresa predstavljeno je mnoštvo, ideja, radionica, panel diskusija, poučnih predavanja...,sa različitom tematikom, a opet sve sjedinjene sa jednim jedinstvenim ciljem – poboljšanja i očuvanja zdravlja i životne sredine.
Prvog dana kongresa kao student molekularne biologije i ispred Gljivarskog udruženja iz Novog Sada, čiji sam i dugogodišnji član, u kategoriji – nauka budućnosti, prezentovala sam rad na temu ,,Hemijska priroda biološki aktivnih metabolita makrogljiva s posebnim osvrtom na antimikrobnu aktivnost vrsta Fomes fomentarius, Pleurotus ostreatus, Ganoderma lucidum i Daedaleopsis confragosa var. tricolor“.
Tema rada bilo je prvenstveno upoznavanje sa carstvom gljiva, osobinama koje ih razlikuju od biljaka i životinja, njihovom lepotom, raznolikošću sa akcentom na gljive koje se često mogu naći na našim prostorima kao i njihovim širokim dijapazonom aktivnih metabolita koji deluju veoma pozitivno na  ljudsko zdravlje kao preventiva, pomoć pri terapijama i lečenju.
Zahvalila bih se i našim članovima, presedniku GO Novi Sad Momčilu Daljevu za pomoć oko kontakta ljudi radi nabavke eksponata gorenavedenih vrsta gljiva i donedavnom predsedniku udruženja Stevanu Balubanu na nesebičnom ustupanju istih. Pored  samog predavanja i tematike veliku pažnju posetilaca su privukle i gljive, jer je određeni deo prisutnih, neke vrste  gljiva video uživo po prvi put.
Po završetku izlaganja dosta posetilaca je pokazalo zainteresovanost za gljive i prilazilo da se dodatno informiše o određenim vrstama, sa osvrtom na svoja iskustva...ali svi sa željom da mnogo češće čuju priču o gljivama. Dosta posetilaca koji gaje veliku ljubav prema prirodi, raspitivalo se dodatno kako da se priključe Gljivarskom udruženju i ide na terene sa nama, što smatram da je veoma pozitivan vid promocije Udruženja koji bi trebalo na raznim skupovima kroz predavanja i edukacije što više da praktikujemo i prenosimo ljubav i upoznajemo ljude sa predivnim i šarolikim carstvom kakvo je carstvo gljiva.
 
 
Tekst: Tamara Jovanović
Foto: Dejan Budić