Kad nema gljiva valja se zanimati nečim drugim, ove zime smo uspostavili novu tradiciju, nedeljni silazak u Petrovaradinsko podzemlje. Danas smo krenuli spremni, spremni za kaljanje i naporno zavlačenje u četvrti nivo podzemlja. Spustili smo se niz duboki šaht i obišli taj, sa svih strana zatvoreni kompleks sve do podzemnog bazena i izlaza u bastionu Hornverk koji je, nažalost, preprečen vratima.

Spust

Podzemni bazen - Sabirnica za vodu

Prava podzemna rečica sa sve pećinskim ukrasima

Sobičak u podzemlju

Napolje izađosmo prljavi ko prasići

Nakon toga smo se vratili u "redovno podzemlje" i krivudali anvelopom drugog nivoa a sve u svrhu obuke novih kadrova. Maja, Ženja, Tea, Mila i David su dobili zadatak da nas sprovedu anvelopom koristeći se kartom, što su besprekorno i uradili. Malo da se operu za prošlonedeljno lutanje. Anvelopa drugog nivoa je, paradoksalno, u daleko lošijem stanju od njenog blizanca iz trećeg nivoa.

Provlačenje kroz anvelopu

Pronašli smo i gljive, čisto da se ne kaže kako smo od gljivara otišli u speleologe. Rasle su iz jedne pukotine u podu tunela i bile nenapadnute od strane plesni, što je retkost u tunelima. Nismo ih na licu mesta mogli determinisati ali smo jednu uzeli za uzorak i izložićemo je na sastanku u utorak ako preživi dotle.

Zanimljiv primerak

Nastavili sm odo bunara cara Josifa II i tu izašli na površinu. Nenad je podelio počasno "ordenje" učesnicima i družina se tu razdvojila. Mi uporniji smo se vratili u podzemlje i nastavili lutanje.

Bunar i dodela ordenja

Idemo dalje

U nastavku smo sišli do kompleksa princ Eugen mine a iz njega, sada već ustaljeno, kroz stari železnički tunel i preko stena na bedeme (deca barem, mi ostali smo odlučili ići dužim putem).

Neki od krsteva iz podzemlja

Ne dao bog da se ne popnu

Ratni plen

Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi

​Momčilo Daljev, GD Novi Sad

Uzevši u obzir da mi, gljivari, poprilično vremena provodimo u prirodi pravo je čudo što smo do sada zanemarivali ovu važnu disciplinu koja nam omogućava da preživimo u prirodi i da boravak u njoj učinimo što ugodnijim. Buškraft (bushcraft) je, po svojoj definiciji, skup veština i prenesenog iskustva koja omogućavaju što ugodniji boravak u prirodi a poneka od buškraft veština nam može spasiti i život. 
​Zaputili smo se u Ledince i pešačili preko Crkvice isposnice do odredišnog mesta za obuku. 

Prva stanica - Isposnica

Nakon Crkvice smo se popeli do oronule lovačke čeke u šumi gde smo se razmestili i pripremili za obuku. Izvođač obuke je bio naš član Dejan Jeličić koji se već pola decenije bavi ovom zanimljivom disciplinom. Za  početak nam je ukratko objasnio osnovnu logiku iza buškrafta i prikazao opremu koju bi trebalo svako da nosi sa sobom. Objasnio nam je i namenu svakog komada opreme. Većina opreme je laka i ne zauzima puno prostora a može da odluči između života i smrti.

Starter pak, dovoljno za prenoćiti na suvom i preživeti noć

Prva disciplina koju smo učili je, naravno, paljenje vatre uz pomoć kresiva. Delovalo je lako dok nam je Dejan to pokazivao. Ne baš tako lako kada smo sami pokušali da izvučemo varnicu i dobijemo vatru. Ipak smo uspeli, više na tvrdoglavost nego na veštinu uz Dejanovo nesebično zalaganje.

Hop cup i evo vatre

Posle smo videli primenu tarpa u izradi zaklona za prenoćište a nakon toga smo, koordinisanom akcijom uz Dejanova uputstva, napravili zaklon od granja i lišća. 

Tarp

Ispod ovoga se neće pokisnuti

Sa izradom skloništa smo završili za danas. Planiramo još nekoliko sesija tokom godine, obuke koje će obuhvatiti razne discipline od prepoznavanja jestivih i korisnih biljaka (gljive već znamo) do orijentacije u prirodi i kako pronaći vodu. 

Vidimo se u nekoj sledećoj priči

​Momčilo Daljev, GD Novi Sad

Članovi gljivarskog društva Novi Sad su, prošle godine u ovo vreme, na Fruškoj gori pronašli šafran koji do tada nije zabeležen na ovoj planini. U pitanju je Crocus tommasinianus ljubičaste boje. Odlučili smo da ponovimo nalaz i uputili se ka šumama severno od Rohalj baza, daleko na zapadu planine. Pretpostavljali smo da su šafrani započeli cvetanje pre ovog ledenog talasa i da čemo ih pronaći u zaleđenom stanju.

U šumu

Zemlja je bila zaleđena a zimska svežina savršena za laganu šetnju. I naravno, pronađosmo šafrane. Cvetovi su se tek pomolili, još uvek nerazvijeni, presečeni mrazom. Ali ne samo oni. Cela šuma je mirisala na sremuš. Proleće se počelo buditi pre nekoliko dana i smesta dobilo šamar.

Pokunjeno proleće

Prečice su uvek primamljivije

Nastavili smo do Mandaline ćuprije gde smo se ulogorili, odmorili i okrepili. Šetnja je bila lagana kroz lepu grabovu šumu, tereni koji obećavaju gljive u sezoni.

Nije nam bilo dozvoljeno da hranimo Lunu. Luna se nije slagala sa tim

Povratak

Ovako je to izgledalo pre tačno godinu dana

Grupna za kraj

Vidimo se u nekoj novoj avanturi

Momčilo Daljev, GD Novi Sad