​Negde na zapadu Vojvodine se nalazi Bač, tiho jedno mestašce ugnježđeno između Dunava, njiva i kanala a okruženo prostranom Panonskom nizijom. Gledajući iz sadašnje perspektive teško je zamisliti da je to mesto, nekada davno, u burnome Srednjem veku bilo centar cele regije. Pokazatelji su tu, ponosna kula Bačke tvrđave se nadvija nad ravnicom kao i razbacani ostaci prohujalih vekova koje samo upućeni znaju da prepoznaju i prenesu to znanje nama, neznalicama. Behu ovde Sloveni, pa Mađari, pa su Mongoli malko popalili ovaj kraj, dođoše Srbi a za njima Turci, pre svih njih krstaši i hodočasnici na putu za Svetu zemlju. Austrijanci proteraše Turke al im se u kulu Rakoci uvukao te je Austrijanci razoriše, da mu ni pomena ne ostane. Istorija je radila prekovremeno u ovom kraju a mi odlučismo da uronimo u njene tajne. 

Bač

​Prvo smo obišli Tursko kupatilo, jedini očuvan objekat u Vojvodini koji je govorio o prisustvu Turaka u ovom delu sveta. Mogu se jasno videti orijentalni lukovi kao i ostaci cevi koji su dovodili vrelu paru u kupatilo. Objekat nije u najboljem stanju ali je pravo čudo da je uopšte i opstao do današnjih dana jer je građa iz njegovih zidina korišćena za izgradnju okolnih kuća. Pored hamama, u Franjevačkom samostanu se nalaze još dva traga prisustva Turaka. Kako je samostan neko vreme bio preobraćen u džamiju pa onda vraćen pod okrilje hrišćanstva tako su u njemu ostali tragovi prethodnih korisnika: niša u zidu koja je služila kao orijentir ka Meki i umivaonica za molitveno umivanje. Al o samostanu posle. Valja prvo kulu osvojiti. 

Ostaci Turskog kupatila

​Ka kuli se ide preko mosta i kroz staru kapiju, nekadašlji ulaz u srednjovekovni grad ali prvo malo skretanje. Kalvarija se namestila odmah iznad rečice i dominira na veštačkom uzvišenju. Tri krsta na brežuljku stražare nad rekom. 

Prelaz preko reke

Kalvarija

Piknik dok smo čekali da nam otvore kulu

I malo adrenalina

​Bač beše, nekada davno, centar cele regije i po njemu je Bačka i dobila ime. Od grada koji se nalazio, poput nekog ostrva, okružen rekom i kanalima su ostali delovi bedema i donžon kula koja je renovirana i pretvorena u muzej. Ovde su koplja lomili Mongoli, Turci, Austrijanci a Rakoci je u tvrdinji imao svoje uporište tokom bune koju je vodio protiv carske vlasti. Kako se ne bi neki novi Rakoci uselio unutra i svima zagorčavao život, tvrđava je razorena. 

Stepenice su ubitačne

Kula ipak nije u potpunosti napuštena

​Najstariji objekat u Baču je ipak Franjevački samostan. Naselje datira još od Rimskog doba ali je crkveni objekat podignut u XII veku od strane monaško-viteškog reda Vitezova Svetog Groba Jerusalimskog i služio je kao Hospital za hodočasnike na putu za Svetu Zemlju. 

Pater samostana, fra Josip Šmehar

​Istorija se pobrinula da stvari ne legnu u kolotečinu te samostan pale Mongoli a Franjevci ga preuzimaju i obnavljaju. Objekat je izgrađen u romaničkom stilu gradnje ali se mogu videti i elementi gotike i renesanse kao i zaostavština Turaka dok je crkva služila kao džamija. O samostanu sada brine pater Josip Špehar koji je i veliki zaluđenik za istoriju te je svojim ličnim zalaganjem spasao neverovatan broj artefakata koji su, u i oko samostana, iskopani te ih brižljivo čuva. Pravo zadovoljstvo je slušati priče fra Josipa a mi smo još, pride, imali sreće da dobijemo pristup kosturnici u kripti ispod samostana. Teško je rečima opisati, prizor ujedno zadivljujuć i sumoran. Možda će fotografije dočarati deo gotičke atmosfere romaničke kripte. 

Etno muzej Šokaca

Samo delić onoga šta se ima videti

Kripta

​U blizini Bača se nalazi i manastir Bođani. Otac Zaharije nam je ovog puta pripovedač. Kao i sve u Baču i okolini, Bođani su izgrađeni povrh mnogo starije crkve. Trenutna je iz XVIII veka i jedna je od najslikovitije oslikanih crkava koje sam video do sada u Srbiji. Freske pričaju priču od postanja sveta do Kaina i Avelja a pojedinačni prizori predstavljaju događaje opisane u bibliji ali i poučne anegdote

Bođani

Freska priča priču o čoveku koji vidi trn u oku drugome ali ne i brvno u svom. Gljivari ipak vide malo dublju priču, na brvnu se nalazi pečurka. Eto nama i freskopisane gljive

​I za kraj ručak na obali jezera Provala, čisto da začinimo dan

I tako, popesmo se na kule visoke i spustismo u grobnice podzemne, prelazili smo mostove i Turska parna kupatila, gazili  jezerskim peskom i manastirskim kamenom. Dugo smo planirali ovu ekspediciju i okončala se na svačije zadovoljstvo. Hvala Milevi i Zoranu što su nam otvorili vrata ovog sveta čudesa.

Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi

Momčilo Daljev, GD Novi Sad

Jedna subota meseca maja nam je uvek rezervisana za tradicionalni terenski izlazak u Kamenički park studenata Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Uobičajena praksa je da se park pročešlja u potrazi za gljivama a tom prilikom studenti uče kako se pravilno uzorkuje gljiva da bi se mogla izvršiti što preciznija determinacija. Sakupljene gljive se, posle toga, odnose na fakultet gde se vrši detaljnija determinacija uz pomoć ključeva, literature i mikroskopa kada je to potrebno.  

Davanje uputstava i prikupljanje uzoraka

Gljiva je bilo u zadovoljavajućem broju, dominirale su uobičajene vrste za ovo doba godine poput Agrocybe praecox, Pleurotus cornucopioides i škripavci. Bilo je, naravno, i neizbežnih gnojištarki kao i tragova šumskog pileta.

Gljive Kameničkog parka

Sam Kamenički park predstavlja kulturno istorijski spomenik Novog Sada a formiran je kao deo dvorskog kompleksa grofovske porodice Marcibanji. Izgradnja dvorca je započeta krajem XVIII veka a parkovski deo je formiran početkom XIX veka. Zasađene su mnoge biljne vrste i izgrađeno je veštačko jezero ali i brojne statue od kojih su neke preostale do današnjih dana. Pored statua u parku možemo pronaći nekoliko bunkera iz vremena Drugog svetskog rata ali i ulaz u stari vodovodni tunel koji je vodio do Petrovaradinske tvrđave. Ulaz u tunel je vidljiv i danas. Dvor kasnije prelazi u porodicu Karačonji a nakon Drugog svetskog rata je nacionalizovan. Kamenički park je proglašen spomenikom prirode i pod zaštitom je države.

Dvorac Marcibanji - Karačonji

Statue

Bunkeri

Ulaz u stari vodovodni tunel do Petrovaradina

Stari hrast i jezero

Determinacija pronađenih gljiva je izvršena rutinski. Samo u nekoliko navrata je bilo potrebno da se angažuje mikroskop kako bi se potvrdila vrsta ili rod. 

Neki od nalaza

Kao i uvek, bilo je zadovoljstvo pružiti podršku i pomoć studentima biologije u upoznavanju čarobnog sveta gljiva i, ko zna, uvek se nadamo da smo posejali seme ljubavi prema ovim organizmima i da smo otvorili vrata novim, budućim članovima društva.