Sredinom novembra nam se ustalio običaj da se "oprostimo" od sezone skupom u prirodi koji obuhvata obilazak terena i druženje uz ručak. Naravno da to nije kraj naših aktivnosti ali sada, polako, ulazimo u deo sezone kada ćemo mnogo više planinariti nego brati gljive, obilaziti podzemne vojne galerije Petrovaradinske tvrđave i priređivati predavanja i radionice u zatvorenom. Do sada je tačka okupljanja bilo Ledinačko jezero, ove godine smo se pomerili daleko na zapad Fruške gore i okupili se u vikendici naše članice Vlaste, kod Vizića.
Polako se skupismo
Prvo smo se podelili u grupe i obišli okolne terene poznate po martinčicama i široke livade znane pod imenom Kišelez. U pitanju su pašnjaci koji, kada se pogodi pravo vreme, daju izobilje vrsta gljiva. Iako smo pronašli livadske šampinjone i još nekoliko zanimljivih vrsta ipak su okolne šume dale najbolje nalaze. Svejedno, Kišelez je nešto što treba obavezno obići.
Kišelez
Kuštravke su dominirale
Ali je bilo i drugih lepotica
I ne samo gljiva
Nakon obilaska terena smo se vratili do vikendice i na brzaka postavili mini izložbu gljiva gde se našlo preko dvadeset vrsta plus još neke koje je Maja prošvercovala iz Hercegovine. Vredne ruke su odvojile one koje idu za talandaru i zabava je mogla da počne.
Mini postavka
U cilju što efikasnijeg utroška vremena, zbog toga što mrak pada već oko 16h, nabavljeno je jagnje te nismo morali da se bavimo pripremom ručka (van talandare, naravno) te junački navalismo na nesrećnu životinju.
Junaci se u boju pokazaše, neprijatelju leđa ne okrenuše
Na dva fronta se bitka vodila, Vizić nije pao
Oni najuporniji su, nakon fajronta, otišli u Čerević kod Ivane na afterparti.
RSS Feed
