Nedeljni silazak u podzemlje

Kad nema gljiva valja se zanimati nečim drugim, ove zime smo uspostavili novu tradiciju, nedeljni silazak u Petrovaradinsko podzemlje. Danas smo krenuli spremni, spremni za kaljanje i naporno zavlačenje u četvrti nivo podzemlja. Spustili smo se niz duboki šaht i obišli taj, sa svih strana zatvoreni kompleks sve do podzemnog bazena i izlaza u bastionu Hornverk koji je, nažalost, preprečen vratima.

Spust

Podzemni bazen - Sabirnica za vodu

Prava podzemna rečica sa sve pećinskim ukrasima

Sobičak u podzemlju

Napolje izađosmo prljavi ko prasići

Nakon toga smo se vratili u "redovno podzemlje" i krivudali anvelopom drugog nivoa a sve u svrhu obuke novih kadrova. Maja, Ženja, Tea, Mila i David su dobili zadatak da nas sprovedu anvelopom koristeći se kartom, što su besprekorno i uradili. Malo da se operu za prošlonedeljno lutanje. Anvelopa drugog nivoa je, paradoksalno, u daleko lošijem stanju od njenog blizanca iz trećeg nivoa.

Provlačenje kroz anvelopu

Pronašli smo i gljive, čisto da se ne kaže kako smo od gljivara otišli u speleologe. Rasle su iz jedne pukotine u podu tunela i bile nenapadnute od strane plesni, što je retkost u tunelima. Nismo ih na licu mesta mogli determinisati ali smo jednu uzeli za uzorak i izložićemo je na sastanku u utorak ako preživi dotle.

Zanimljiv primerak

Nastavili sm odo bunara cara Josifa II i tu izašli na površinu. Nenad je podelio počasno "ordenje" učesnicima i družina se tu razdvojila. Mi uporniji smo se vratili u podzemlje i nastavili lutanje.

Bunar i dodela ordenja

Idemo dalje

U nastavku smo sišli do kompleksa princ Eugen mine a iz njega, sada već ustaljeno, kroz stari železnički tunel i preko stena na bedeme (deca barem, mi ostali smo odlučili ići dužim putem).

Neki od krsteva iz podzemlja

Ne dao bog da se ne popnu

Ratni plen

Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi

​Momčilo Daljev, GD Novi Sad