Za članove Gljivarskog Društva Novi Sad dani vrganja, lisičarki i ostalih gljiva su počeli u ponedeljak 27.08.2018 godine i trajali su do nedelje 02.09.2018 godine. Kiša nas je pratila sve do Kopaonika i dan nije obećavao gljivarenje. Ali na Kopaoniku kiša je prestala i mi smo se naravno odmah uputili pravo u dobro poznatu šumu na Markove stene. To što je bila magla i što se nije na putu videlo više od 3 metra ispred nismo smatrali bitnim ometajućim faktorom. U šumi se ipak videlo bolje i dalje i pojavile su se i prve gljive.
Utorak ujutro opet magla, ne vidi se prst pred okom, ali da li ćemo dozvoliti da nas to omete, pa nećemo naravno. Odlučili smo da prošetamo do Metođa koje ima dobro obeleženu stazu. Opet magla na putu, skoro smo promašili parking, i eto nas opet u predivnoj šumi. Okolo više potoka i vodopada a na sredini puta gejzir koji neprestano izbacuje vodu u visinu i do 10-tak metara. Krenuli smo dalje bajkovitom stazom kroz šumu ogromnih bukvi. Na kraju puta obišli smo Isposnicu u steni, izgrađenoj u vreme Turaka i posvećenoj svetom Metodiju episkopu grada Patre Likijske. Tu smo se malo odmorili, magla se polako razilazila i onda istom bajkovitom stazom nazad do kola. Uživali smo u svakom trenutku boravka u ovom predivnom kraju Kopaonika. Hvala Eleonori što nas je prošle godine tu dovela. A uveče druženje sa kolegam gljivarima uz pohovano Šumsko pile i Bukovače.
Sreda ujutro najzad sunce. Odličili smo da idemo na Gobelju da beremo gljive za izložbu i za naše potrebe i druženja. I tako krenemo donjim putem, umesto gornjim, i stigosmo sve do Vodosnabevanja. Istina brzo smo mi shvatili gde idemo, ali šuma okolo je bila lepa, put takav da se njime može ići samo peške ili buldožerom, a gljive su bile svuda okolo. Sve u svemu i pored malo lutanja lepo smo se proveli.
Četvrtak ipak idemo gornjim putem na Gobelju. Parkiramo kola na uobičajenom mestu. Okolo neverovatan pogled na Kopaonik, šume i bregove koje polako upoznajemo. Selma je iz kola primetila ogromne Šampinjone, pa smo zastali da ih uberemo. Jedna grupa gljivara je krenula putem, a ja sam ostao da Jeleni pokažem kako da koristi GPS. I dok smo se okrenuli njih nema čak ni u daljini. Ali postoji prečica koju smo iskoristili da na odredište stignemo pre ostalih i da ih pitamo gde su do sada. Tereni su prelepi, pogled na okolna brda odličan, a lisičarke lepe krupne, svuda okolo. Bilo je i vrganja ali ne baš puno onih koje smo želeli da vidimo. Najviše je ubedljivo bilo Boletus calopus - Leponogog vrganja sa crvenkastom drškom, ali usput i nejestivog. Bilo je puno i Porphyrellus porphyrosporus takođe nejestivog i gorkastog, ali dobrog za fotkanje. Naravno nisu izostali ni oni jestivi vrganji kao Boletus pinophilus - Crveni vrganj i slično. Uostalom pogledajte i fotografije. Na kraju smo malo prilegli čekajući grupu koja je pošla prečicom. A uveče opet druženje sa kolegama uz odlične fašire sa mesom, lukom, Šumskim piletom i Lisičarkama.
Petak je bio dan određen za sakupljanje gljiva za izložbu. Mi smo to naravno počeli da radimo još od ponedeljka i naše nalaze smo uredno slagali u gajbice i sklanjali u ladovinu. Prvo naravno zajednička fotka članova GDNS ispred Rtnja i izložbe fotografija gljiva. Krenuli smo na Kadijevac i na Jankove bare. Počeli smo druženje i potragu za gljivama od Samokovske Reke na Kadijevcu gde smo se slikali na mostiću. Dan smo u suštini proveli u čistom uživanju u prelepoj prirodi i jedva smo se odlučili da krenemo nazad. Na pitanje kada krećemo više puta je bio odgovor za pola sata. A gljive smo brali samo za izložbu i to ono što već nemamo u gajbicama. Kada smo se vratili nazad odradili smo i determinaciju gljiva. Na determinaciji su učestvovali Bojan, Moma, Eleonora, Marko, Dragiša, moja malenkost i Jorgos koji se aktivno uključio u determinaciju. Takođe tu je bio i Prof. Milan Matavulj koji je takođe radio sa nama determinaciju. Znači tim iz snova. Teško ćemo takvu ekipu imati ponovo na nekim Gljivarskim susretima. Pomagali su nam i članovi GD Raška. I pored kiše, koja nas je ometala i građana koji su nas stalno zapitkivali, posao je bio brzo završen i mislim da je bilo preko 80 vrsta gljiva. Za Kopaonik na kome su pretežno šume smrče popriličan broj.
Subota polaganja za Gljivara i Determinatora. Nisam fotkao jer sam bio na ispitu za determinatora koji je trajao oko 4h i dobro nas oznojio, naročito sa neplaniranim Markovićevim delom testa. A Majin deo testa na kraju, iz biohemije gljiva, je bio pravi šlag na sve. Ali imate fotke drugih gljivara i Mihajla iz Top-Srbija na fejsu pa ih pogledajte. Veče je završeno tradicionalnim druženjem u Rtnju.
Nedelja Skupština MGSS, opet nisam fotkao, ali tu je bio Mihajlo pa pogledajte njegove slike.
I šta reći na kraju sem da smo se neverovatno proveli i da nam Kopaonik već nedostaje. A da li ćemo doći i sledeće godine? Pa naravno i sledeće, i sledeće, i sledeće … Neće se Kopaonik gljivara GDNS tako lako osloboditi. Pored predivne prirode to je mesto gde se sakupe predstavnici i članovi skoro svih Gljivarskih Društava iz Srbije i okruženja. Predivna priroda, mnoštvo gljiva i druženje sa kolegama je uvek bila dobitna kombinacija. Vidimo se na Kopaoniku i sledeće godine.
Stevan Baluban
Gljivarsko Društvo
Novi Sad
Utorak ujutro opet magla, ne vidi se prst pred okom, ali da li ćemo dozvoliti da nas to omete, pa nećemo naravno. Odlučili smo da prošetamo do Metođa koje ima dobro obeleženu stazu. Opet magla na putu, skoro smo promašili parking, i eto nas opet u predivnoj šumi. Okolo više potoka i vodopada a na sredini puta gejzir koji neprestano izbacuje vodu u visinu i do 10-tak metara. Krenuli smo dalje bajkovitom stazom kroz šumu ogromnih bukvi. Na kraju puta obišli smo Isposnicu u steni, izgrađenoj u vreme Turaka i posvećenoj svetom Metodiju episkopu grada Patre Likijske. Tu smo se malo odmorili, magla se polako razilazila i onda istom bajkovitom stazom nazad do kola. Uživali smo u svakom trenutku boravka u ovom predivnom kraju Kopaonika. Hvala Eleonori što nas je prošle godine tu dovela. A uveče druženje sa kolegam gljivarima uz pohovano Šumsko pile i Bukovače.
Sreda ujutro najzad sunce. Odličili smo da idemo na Gobelju da beremo gljive za izložbu i za naše potrebe i druženja. I tako krenemo donjim putem, umesto gornjim, i stigosmo sve do Vodosnabevanja. Istina brzo smo mi shvatili gde idemo, ali šuma okolo je bila lepa, put takav da se njime može ići samo peške ili buldožerom, a gljive su bile svuda okolo. Sve u svemu i pored malo lutanja lepo smo se proveli.
Četvrtak ipak idemo gornjim putem na Gobelju. Parkiramo kola na uobičajenom mestu. Okolo neverovatan pogled na Kopaonik, šume i bregove koje polako upoznajemo. Selma je iz kola primetila ogromne Šampinjone, pa smo zastali da ih uberemo. Jedna grupa gljivara je krenula putem, a ja sam ostao da Jeleni pokažem kako da koristi GPS. I dok smo se okrenuli njih nema čak ni u daljini. Ali postoji prečica koju smo iskoristili da na odredište stignemo pre ostalih i da ih pitamo gde su do sada. Tereni su prelepi, pogled na okolna brda odličan, a lisičarke lepe krupne, svuda okolo. Bilo je i vrganja ali ne baš puno onih koje smo želeli da vidimo. Najviše je ubedljivo bilo Boletus calopus - Leponogog vrganja sa crvenkastom drškom, ali usput i nejestivog. Bilo je puno i Porphyrellus porphyrosporus takođe nejestivog i gorkastog, ali dobrog za fotkanje. Naravno nisu izostali ni oni jestivi vrganji kao Boletus pinophilus - Crveni vrganj i slično. Uostalom pogledajte i fotografije. Na kraju smo malo prilegli čekajući grupu koja je pošla prečicom. A uveče opet druženje sa kolegama uz odlične fašire sa mesom, lukom, Šumskim piletom i Lisičarkama.
Petak je bio dan određen za sakupljanje gljiva za izložbu. Mi smo to naravno počeli da radimo još od ponedeljka i naše nalaze smo uredno slagali u gajbice i sklanjali u ladovinu. Prvo naravno zajednička fotka članova GDNS ispred Rtnja i izložbe fotografija gljiva. Krenuli smo na Kadijevac i na Jankove bare. Počeli smo druženje i potragu za gljivama od Samokovske Reke na Kadijevcu gde smo se slikali na mostiću. Dan smo u suštini proveli u čistom uživanju u prelepoj prirodi i jedva smo se odlučili da krenemo nazad. Na pitanje kada krećemo više puta je bio odgovor za pola sata. A gljive smo brali samo za izložbu i to ono što već nemamo u gajbicama. Kada smo se vratili nazad odradili smo i determinaciju gljiva. Na determinaciji su učestvovali Bojan, Moma, Eleonora, Marko, Dragiša, moja malenkost i Jorgos koji se aktivno uključio u determinaciju. Takođe tu je bio i Prof. Milan Matavulj koji je takođe radio sa nama determinaciju. Znači tim iz snova. Teško ćemo takvu ekipu imati ponovo na nekim Gljivarskim susretima. Pomagali su nam i članovi GD Raška. I pored kiše, koja nas je ometala i građana koji su nas stalno zapitkivali, posao je bio brzo završen i mislim da je bilo preko 80 vrsta gljiva. Za Kopaonik na kome su pretežno šume smrče popriličan broj.
Subota polaganja za Gljivara i Determinatora. Nisam fotkao jer sam bio na ispitu za determinatora koji je trajao oko 4h i dobro nas oznojio, naročito sa neplaniranim Markovićevim delom testa. A Majin deo testa na kraju, iz biohemije gljiva, je bio pravi šlag na sve. Ali imate fotke drugih gljivara i Mihajla iz Top-Srbija na fejsu pa ih pogledajte. Veče je završeno tradicionalnim druženjem u Rtnju.
Nedelja Skupština MGSS, opet nisam fotkao, ali tu je bio Mihajlo pa pogledajte njegove slike.
I šta reći na kraju sem da smo se neverovatno proveli i da nam Kopaonik već nedostaje. A da li ćemo doći i sledeće godine? Pa naravno i sledeće, i sledeće, i sledeće … Neće se Kopaonik gljivara GDNS tako lako osloboditi. Pored predivne prirode to je mesto gde se sakupe predstavnici i članovi skoro svih Gljivarskih Društava iz Srbije i okruženja. Predivna priroda, mnoštvo gljiva i druženje sa kolegama je uvek bila dobitna kombinacija. Vidimo se na Kopaoniku i sledeće godine.
Stevan Baluban
Gljivarsko Društvo
Novi Sad
RSS Feed
