​VIII Multidisciplinarni Kongres ,,Ishrana budućnosti“ sa međunarodnim učešćem, održan je 20. i 21.oktobra 2018. godine.
Tokom dva dana kongresa predstavio se 101 predavač u tri kategorije- nauka budućnosti, tendencije i svedočenja. U toku trajanja kongresa predstavljeno je mnoštvo, ideja, radionica, panel diskusija, poučnih predavanja...,sa različitom tematikom, a opet sve sjedinjene sa jednim jedinstvenim ciljem – poboljšanja i očuvanja zdravlja i životne sredine.
Prvog dana kongresa kao student molekularne biologije i ispred Gljivarskog udruženja iz Novog Sada, čiji sam i dugogodišnji član, u kategoriji – nauka budućnosti, prezentovala sam rad na temu ,,Hemijska priroda biološki aktivnih metabolita makrogljiva s posebnim osvrtom na antimikrobnu aktivnost vrsta Fomes fomentarius, Pleurotus ostreatus, Ganoderma lucidum i Daedaleopsis confragosa var. tricolor“.
Tema rada bilo je prvenstveno upoznavanje sa carstvom gljiva, osobinama koje ih razlikuju od biljaka i životinja, njihovom lepotom, raznolikošću sa akcentom na gljive koje se često mogu naći na našim prostorima kao i njihovim širokim dijapazonom aktivnih metabolita koji deluju veoma pozitivno na  ljudsko zdravlje kao preventiva, pomoć pri terapijama i lečenju.
Zahvalila bih se i našim članovima, presedniku GO Novi Sad Momčilu Daljevu za pomoć oko kontakta ljudi radi nabavke eksponata gorenavedenih vrsta gljiva i donedavnom predsedniku udruženja Stevanu Balubanu na nesebičnom ustupanju istih. Pored  samog predavanja i tematike veliku pažnju posetilaca su privukle i gljive, jer je određeni deo prisutnih, neke vrste  gljiva video uživo po prvi put.
Po završetku izlaganja dosta posetilaca je pokazalo zainteresovanost za gljive i prilazilo da se dodatno informiše o određenim vrstama, sa osvrtom na svoja iskustva...ali svi sa željom da mnogo češće čuju priču o gljivama. Dosta posetilaca koji gaje veliku ljubav prema prirodi, raspitivalo se dodatno kako da se priključe Gljivarskom udruženju i ide na terene sa nama, što smatram da je veoma pozitivan vid promocije Udruženja koji bi trebalo na raznim skupovima kroz predavanja i edukacije što više da praktikujemo i prenosimo ljubav i upoznajemo ljude sa predivnim i šarolikim carstvom kakvo je carstvo gljiva.
 
 
Tekst: Tamara Jovanović
Foto: Dejan Budić

Godina 2018. je bila jedna od onih koje se pamte. Zapamtili smo sneg pred kraj marta ali i bogatu sezonu smrčaka koja je usledila. Izuzetno kišno, toplo i sparno leto, bogato retkim vrstama gljiva ali i potpuno sušnu jesen koja nam je pomrsila lonce, novembarski sneg i okasnelu zimu.
Ovo je bila i godina brojnih aktivnosti GD Novi Sad koje smo sprovodili širom Srbije ali mahom, naravno, na našoj Fruškoj gori. Aktivnosti su varirale od individualnih izlazaka na teren, organizovanih izlazaka na teren, edukativnih šetnji, predavanja, obuka, redovih i vanrednih sastanaka, priprema gljivarskih izložbi, odlasci na izložbe u organizaciji drugih društava iz Srbije itd.
Nije sve bilo cveće i fanfare. Ove, 2018., godine smo izgubili prostorije u kojima smo se godinama sastajali pa smo postali gljivarski nomadi. Privremeno skućenje smo pronašli u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode i PMF Novi Sad, sa nadom da im nećemo brzo dosaditi.

​Ova godina je takođe bila i godina izborne Skupštine GD Novi Sad. 20.05.2018. na Iriškom vencu je održana Godišnja skupština društva na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, Izvršni odbor proširen na 11 članova, izglasan novi logo društva koji je na Skupštini i predstavljen.

Detalji sa Godišnje skupštine

Stari i novi grb GD Novi Sad

Održano je 11 Redovnih sastanaka i 2 Vanredna, 4 sastanka Izvršnog odbora i 2 onlajn sednice Izvršnog odbora na kojima su donošene odluke o budućem radu društva.
 
U okviru edukativno-promotivnih aktivnosti GD Novi Sad je bilo aktivnije nego inače. Organizovane su interne terenske obuke za neiskusne članove koje smo simbolično nazvali: Edukativna šetnja i Naučni izlet na kojima smo članove ali i sve zainteresovane građane sproveli po terenima Fruške gore i na licu mesta ih obučavali o osnovnim karakteristikama rodova i vrsta gljiva.
Pomagali smo prilikom terenskog rada studenata PMF-a, nastupali na Novosadskom sajmu lova i ribolova LORIST gde smo promovisali društvo i edukovali zainteresovane građane.
Naši članovi su učestvovali na Kongresu biologa Srbije u Kladovu i kongresu Ishrana budućnosti na Spensu.
Održali smo i nekoliko predavanja u Zavodu za zaštitu prirode (Upotreba GPS-a u gljivarenju, Četinarske vrste drveća i Mikorizne gljive), Kopaoniku (Upotreba GPS-a u gljivarenju) i Petrovcu na Mlavi (Fantastične gljive i kako ih naći).
Takođe, fotografije gljiva naše fotografske sekcije su u okviru kružne izložbe obišle celu Srbiju.
Bilo je i radno, pomogli smo ovoj našoj Fruškoj gori pa smo, zajedno sa NP Fruška gora, sakupljali smeće za Svetski dan zaštite prirode. Deluje besplodno jer se smeće već za 1. maj tradicionalno vratilo na Frušku goru ali ipak ostane srce puno i duša zadovoljna kada se bar nešto smeća ukloni iz prirode.
Bilo je i zabave, naši članovi su, u organizaciji GD Ljubomir Vuksanović-Barle iz Banje Koviljače, splavarili Drinom i družili se sa gljivarima iz Banje, Krupnja i Beograda.
Članovi GDNS su tokom zime i proleća 2018. radili na Priručniku za Gljivara koji je poslužio kao baza za testove za polaganje ispita za sticanje zvanja Gljivar. Tokom godine smo učestvovali u organizovanju testova i sprovođenju ispita u tri ispitna roka: Petrovac na Mlavi, Kopaonik i Iriški venac.
Takođe smo učestvovali u pripremnoj obuci za zvanje Determinator koje je održano na Kopaoniku krajem jula. Nakon polaganja pismenog i usmenog ispita GD Novi Sad je dobilo 4 determinatora: Stevan Baluban, Bojan Šeguljev, Eleonora Bošković i Momčilo Daljev.

LORIST

Najuporniji deo ekipe Naučnog izleta

Kongres biologa Srbije u Kladovu

Vraćanje malenog dela duga našoj Fruškoj gori

Spuštalo se niz Drinu

Penjalo se i na Kopaonik-Obuka za determinatora

​Organizovali smo 14 organizovanih izlazaka na teren i bezbroj individualnih i samoinicijativnih, u sopstvenoj režiji. Pojedini izleti su već tradicionalni i održavaju se u ustaljenim terminima. Da pomenemo neke od njih: U potrazi za stepskim smrcima, Lov na šumsko pile, Šetnja do Stražilova, Šetnja do Dumbovačkog vodopada, ...

Od livade preko močvare do šume, od ravnice do planine. Ništa nismo propustili

​Posetili smo i gljivarske prijatelje širom Srbije tako što smo učestvovali na njihovim manifestacijama. Ove godine smo uspeli da posetimo svaku jednu manifestaciju te su novosadski gljivari bazali po planini Ostrozub, Kopaoniku, Gučevu, Divčibarama, Homoljskim planinama i drugim. Posetili smo prijatelje iz: Šida, Sremske Mitrovice, Petrovca na Mlavi, Beograda, Valjeva, Banje Koviljače, Krupnja, Krepoljina, Kraljeva, Ćuprije, Raške, Vlasotinca i Kragujevca.

Od Fruške gore do Vlasotinca, od Loznice do Homolja-udarismo koordinate po celoj Srbiji

​I na kraju, naravno, dva dragulja u kruni svih naših aktivnosti su uspešno sprovedene 7. Mala letnja izložba u dunavskom parku i XV Susreti gljivara na Iriškom vencu.

VII Mala letnja izložba u Dunavskom parku

XV Susreti gljivara na Fruškoj gori

​Od sezone smo se oprostili simboličnim Jesenjim skupom gde smo dali duši oduška i „nezdravo“ se zaroštiljali u podnožju Ledinačkog jezera.
 

Jesenji skup podno Ledinačkog jezera

Naravno, ovo je tek vrh ledenog brega naših aktivnosti tokom protekle godine. Ukoliko želite da vidite detaljnije šta smo sve radili posetite naš sajt "Gljivarsko društvo Novi Sad" i u jezičku aktivnosti možete pratiti istoriju postova iz 2018. godine. Naravno, na našem sajtu ima mnogo bogatog sadržaja i drugog štiva za čitanje tokom zimskih meseci.

​Momčilo Daljev, GDNS

Ovako je izgledalo otvaranje izložbe u Kragujevcu, snimljeno okom kamere našeg člana Srđana - Zaharija

U subotu 10.11.2018. novosadski gljivari su se simbolično oprostili od ove gljivarske sezone 2018. Što ne znači da će naše aktivnosti u potpunosti da prestanu. U zimskom periodu nas čeka mnogo posla: predavanja, planiranje budućih aktivnosti, rešavanje problema koji su nam se javili ove godine (nisu samo ruže cvetale, po koja nas je i ubola) kao i vikend šetnje po Fruškoj gori.
Ovaj naš mali Jesenji skup je ipak bio oproštaj od sezone, veoma uspešne rekao bih. Priveli smo sve svoje poslove i aktivnosti kraju, pregrmeli još jednu gljivarsku manifestaciju u našoj organizaciji, posetili manifestacije svih društava u Srbiji, bez izuzetka, obišli mnoge nove terene i utvrdili stare, učvrstili stara prijateljstva i stekli neka nova, naučili štošta novo.
Druženje je u subotu otpočelo okupljanjem gljivara kod izvora Zvečan podno Ledinačkog jezera, lokalitet koji pokušavamo da pretvorimo u svoj centar okupljanja i druženja. Većina ekipe je pošla na kružnu turu do vrha Ledinačkog jezera i nazad dok je nas dvoje hrabrih ostalo da čuva mesto i stvari potrebne za drugu fazu druženja.
Nakon šetnje  usledilo je spremanje ručka gde su individualne kreativnosti pojedinaca dosegle vrhunac. Bilo je svega za svakoga ali najviše dobrog raspoloženja i pozitivne energije.
U svakom slučaju, prigodan oproštaj od jedne lepe gljivarske sezone, kako je sve to izgledalo možete videti u foto galeriji u nastavku.

​Momčilo, GDNS

   U nedelju 28.10.2018 Gljivarsko društvo Novi Sad organizovalo je i održalo svoju 15-tu manifestaciju "Susreti gljivara na Fruškoj gori". Puno ljudi iz GDNS je učestvovalo u organizaciji i trudilo se da gostima bude lepo u druženju sa svojim kolegama gljivarima iz svih krajeva Srbije. Ja nisam bio izuzetak. Usput sam uhvatio par trenutala koje bih želeo da podelim sa vama. To ni u kom slučaju ne može biti pogled na celu manifestaciju jer ja sam praktično video i učestvovao u samo nekim segmentima. Moje kolege iz GDNS su pokrivale druge delove najbolje što su mogli. Posebno bih istakao naše dame gljivarke koje su pripremile ukusne specijalitete od gljiva za goste i ostale posetioce. Kao i uvek mogli ste da probate i ukusna jela od gljiva sa i bez mesa naše Kuvarske sekcije, da pogledate izložbu fotografija gljiva Foto sekcije, i da odslušate više nego zanimljiva predavanja o halucinogenim i lekovitim gljivama. Pomagale su nam u svemu tome, od determinacije do postavljanja izložbe, i naše najmlađe članice Ženja, Tea i Maja. U okviru manifestacije održano je, pri MGSS, polaganje za nove Gljivare i za Determinatore. A bilo je tu i 80-tak vrsta gljiva koje smo sakupili na terenima Fruške gore i sremskim šumama, uprkos neuobičajeno dugog perioda bez kiše.
   Pogledao sam i fotke koje ste mnogi od vas postavili na fejsbuk i mogu reći da sam ponosan na članove GDNS koji su vredno i sinhronizovano radili kao tim. Mi sve to radimo sa pozicije jednog amaterskog gljivarskog društva, ali nije tako delovalo. Delovalo je kao da smo za to što radimo bogato plaćeni, ali kada malo bolje razmislim i jesmo plaćeni ali vašom pozitivnom energijom i osmesima. Više od toga i nismo mogli dobiti. Hvala vam što ste svojim prisustvom uveličali našu manifestaciju na Fruškoj gori.
 
Stevan Baluban,
GDNS

   Članovi GDNS proveli su dva nezaboravna dana, 19 i 20.10.2018 godine, u varošici Krupanj. Prisustvovali smo manifestaciji "Plodovi Rađevine" koja se svake godine ovde održava. Pomogli smo domaćinima oko determinacije gljiva a zatim nastavili druženje. Krupanj je inače veoma bogat gljivama. Dva Gljivarska Društva koja postoje ovde, sakupila su 50-tak vrsta gljiva uprkos suši koja je u poslednjih 1-2 meseca pogodila celu Srbiju. Kako o gljivarenju (usled suše) nije moglo biti ni reči, odlučili smo se za obilazak kulturno istorijskih znamenitosti ovog kraja.
   
   Uveče su nam domačini priredili druženje uz večeru i muziku. Dobili smo i zahvalnicu za pomaganje u organizaciji manifestacije.
   Ujutro, posle doručka, krenuli smo u obilazak okoline Krupnja. Prvo smo posetili Mačkov Kamen, poprište krvavih borbi 1914. godine, mesto gde treba učiti istoriju. Obišli smo i novi hram muzej Svetog Stefana Visokog , započet i završen ove godine kada se obeležava stogodišnjica završetka velikog rata. Saznali smo od domaćina da je povodom Osvećenja 20 septembra 2018 godine liturgiju služio Patrijarh srpski Irinej.
    Posetili smo i Soko grad koji se nalazi u blizini Krupnja i do njega se stiže novim asfaltnim putem koji ide prema Ljuboviji i dalje Bosni. To je bilo poslednje uporište Turaka u Srbiji. Grad, tvrđava je nekada izgrađen na visokoj steni i praktično je bio neosvojiv. Zanimljivo je da su Turci prihvatili na kraju da ga napuste samo pod uslovom da se posle toga grad razruši eksplozivom. Danas su tamo zidine grada koje svedoče o burnoj istoriji ovog kraja. Pored zidina podignut je 2000-te godine krst visok 12 metara koji je, koliko sam čuo, pozlaćen i presijava se na popodnevnom suncu.
   Ispod Soko grada nalazi se manastir posvećen svetom Vladiki Velimiroviću. Muzej i okolna priroda su za pamćenje, a dvorište je uređeno sa puno ukusa. Cveće je na svakom koraku.
Obilazak okoline Krupnja završili smo u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Dobrom Potoku iz 1528.godine. Muzejske postavke u okviru ovog kompleksa nešto su što treba videti, i mesto gde se treba vratiti. Postoji čak i Gljivarski kutak koji ima sve potencijale da se pretvori u muzej gljiva i školu gljiva u prirodi.
 
U Krupanj dolazimo godinama, ali se do sada nismo previše interesovali za nešto što gotovo da i nema veze sa gljivama. Hvala domaćinima što su nas poveli na ovo putovanje kroz istoriju Krupnja i okoline. Svakome, koga put nanese u ove krajeve, preporučujemo da posete ove lokacije.
 
Stevan Baluban
GDNS

Od 20-21.10.2018. članovi i članice GD Novi Sad su bili u gostima Ekološkog društva "Studenac" iz Kepoljina. Vratili smo se prelepom kutku u homoljskim planinama koji nam je predhodne godine ostao u sećanju kao mesto iz snova. Ovog puta smo u potpunosti okupirali lovački dom u Medveđici, nas trinaestoro od čega čak petoro dece, podmladak GD Novi Sad (buduće nade društva). 
Subota nam je bila slobodna i iskoristili smo je da pročešljamo šume oko Medveđice i posetimo Krupajsko vrelo, fantastično mesto koje se ne sme zaobići.
U nedelju su domaćini organizovali šetnju i druženje sa izložbom samoniklih gljiva. Suša je učinila svoje ali se ipak našao sasvim dovoljan broj gljiva koje su izložene ispred doma kulture gde su ih radoznali posetioci (između ostalog i gljivari iz dalekog Izraela) mogli pogledati i nešto o njima saznati.
Šta reći više, Homoljske planine su mesto koje vredi posetiti u bilo koje doba godine ali trećeg vikenda oktobra se oslobodite obaveza. Krepoljin vas čeka.

Predhodnog vikenda smo se družili sa našim starim prijateljima iz Banje Koviljače. GD Ljubomir Vuksanović - Barle je ove godine proslavilo svoj 21 rođendan. Kao i uvek, Banjaši su bili divni domaćini te smo mogli da uživamo u obilasku prelepih terena Gučeva i Radaljskog jezera. Suša nam je otežala posao ali se ipak sakupilo skoro 170 determinisanih vrsta. Pored izložbe gljiva koju su priredili domaćini mogli smo da propratimo izlaganje lekara iz Loznice o njegovim iskustvima u lečenju ljudi koji su se trovali gljivama. Zatim je Saša Krapež iz Mikološkog društva Srbije pričao o gljivama iz reda Phallales, posve zanimljivo predavanje.
U svakom slučaju, izložba u Banji Koviljači je ona na koju se uvek vraćamo i vraćaćemo se, ako bude sreće, još dugi niz  godina. Trud i nesebičnost u organizaciji domaćina koji su se tome predali svim srcem ne može da ostane nezapaženo  i ovom prilikom im se još jednom zahvaljujem.

​Od 05-07.10.2018. članovi GD Novi Sad su posetili Sremsku Mitrovicu gde su prisustvovali prvom međunarodnom festivalu „Gljive kao hrana i lek“ u organizaciji GD Lisičarka.
Suša je malo zakomplikovala stvari pa smo gljva imali tek da nas zaintrigiraju ali je zato bogat program popunio prazninu. Posetioci su, pored izložbe gljiva, mogli da vide brojne izložbene štandove, prate folklorni program i uživaju u predivnom predavanju koje nam je priredio profesor Milan Matavulj na temu „Lekovite makrogljive“.
Pored gostiju i izlagača iz Grčke i Hrvatske (i naravno nas iz Novog Sada) manifestaciju su uveličali članovi brojnih gljivarskih društava iz Srbije i to iz: Niša, Petrovca na Mlavi, Šida, Vlasotinca, Raške, Požarevca, Krepoljina, Beograda, Banje Koviljače, Krupnja i ... oprostićete mi ako sam nekog izostavio.
Ovakvi skupovi polako postaju standard i mesto okupljanja prijatelja iz cele Srbije, mesta gde se razmenjuju iskustva i sklapaju prijateljstva koja traju već godinama, mesta gde se može nešto naučiti a bogami i nešto lepo pojesti. Što bi se reklo; od svega po malo za svakoga.
Napuštamo carski grad sa obećanjem da ćemo se opet vratiti na još veličanstveniju manifestaciju i ponovno viđenje sa starim prijateljima i u susret nekim novim.
 
Momčilo, GD Novi Sad 

   Dani Gljiva na Divčibarama su za Gljivare iz GDNS počele još u četvrtak 04.10.2018 godine kada smo stigli na ovu predivnu gljivarsku planinu. Smestili smo se u vikendicu Nade Lazić koja je bila bukvalno pored hotela Heba gde je manifestacija organizovana. Vikendica je super opremljena i nedavno renovirana pa je svima preporučujem. Neki članovi GDNS su naravno bili smešteni i u Hebi. Iskoristio sam odmah priliku da se promuvam oko vikendica da vidim šta od gljiva ima. Shvatio sam da gljiva nema puno ali da se uz malo više truda ipak može pronaći popriličan broj. Pronašao sam na jednom borovom panju i Pleurotus columbinus - Golubiju bukovacu koja je dosta retka. Bilo je tu i Chroogomphus rutilus - Borovih čavlića, Lactarius deliciosus - Rujnica, Lactarius pubescens, Lactarius torminosus - Brezovih mlecnica i još po nešto.
  U petak ujutro, osvanuo je divan sunačan dan. Opremio sam se za gljivarenje i sišao do hotela Heba gde je bilo okupljanje zainteresovanih gostiju za odlazak u gljivarenje. Na molbu organizatora, poveo sam jednu ekipu u gljivarenje na Tometino polje i okolinu. Posetili smo prvo jednu borovu šumu i spustili se do reke Kamenice. Tu nije bilo puno gljiva i mi smo nastavili našu potragu u lepom hrastovom i brezovom šumarku. Tu smo već bolje prošli. Naročito su brojne bile Russula delica i Russula chloroides. Krenuli smo dalje i došli u veliku šumu hrasta, a gore više i bora. Korpe su se polako punile različitim vrstama gljiva. Tu je Ženja pronašla za nas retku gljivu Clathrus archeri - Veliku polipovku. Miris joj nije baš neki, ali smo je ipak poneli zbog izložbe. Maja je pronašla i za mene retku  Cystoderma amianthinum. U toj šumi su nam se pridružili i Dule, Ratko i Dragana. U povratku smo obišli još jednu lepu mešovitu šumu i tu je Ratko pronašao Leucopaxillus macrorhizus koji je, barem za mene, gljiva koja se retko sreće. Sa nama iz GDNS pošli su u gljivarenje i svi koji su imali na raspolaganju kola za gljivarenje. Bila je tu, pored nas iz GDNS, jedna ekipa iz Francuske, jedna iz Rusije, jedna iz Beograda a ostale nisam ni stigao da pitam odakle su. Dan se polako bližio kraju i mi smo požurili nazad da predamo gljive za izložbu. Oni koji su sakupili više od 10 vrsta gljiva, a to su bili praktično svi iz ekipe, dobili su od organizatora majice.
   U subotu opet sunčano i toplo jutro. Kada sam sišao do manifestacije tamo je već bilo par stotina građana i dece iz Valjeva i okoline. O samoj manifestaciji ne bih puno detaljisao. To je bila tipična turistička manifestacija. Prisutni su mogli da poslušaju pesme o gljivama koje su recitovala deca osnovnih škola iz Valjeva i okoline. Da pogledaju njihove crteže i fotografije gljiva, a bilo je tu i takmičenje u kuvanju kotlića sa o bez gljiva koje je obezbedio organizator. Deca su mogla da gađaju lukom u mete od slame, a odrasli da se takmiče u presecanju klade testerom kladarkom. Vodiči su poveli decu i građane u gljivarenje i branje bilja u okolnim šumama i livadama. Sve u svemu organizatori su se potrudili da obezbede celodnevnu zabavu prisutnim građanima. Međutim meni je ipak zabavnije u nekoj od predivnih šuma Divčibara. Nada Lazić me je povela u jednu, njoj omiljenu šumu. Najviše gljiva smo pronašli naravno oko potoka. Bilo je tu i vrganja, muhara, mlečnica, miški, borovih čavlića, cigančića i još puno drugih vrsta gljiva. Cilj je bio da naberemo što više različitih vrsta gljiva za našu malu gljivarsku izložbu na sajmu LORIST u Novom Sadu u nedelju. Bez obzira na sušu ceger se brzo napunio. Vratili smo se na manifestaciju predveče.
   Što još reći o ovoj manifestaciji koja se po 23-ći put organizuje u Valjevu i okoline, sem da ih je onaj odgore ove godine pogledao i obezbedio im vreme kakvo se samo poželeti može. Ne znam tačno koliko je prisutnih iskoristilo lepo vreme da posete manifestaciju, ali moja procena je da ih je bilo više od hiljadu. Verujem da su svi kući otišli prezadovoljni. Članovi GDNS su uživali u obilasku lepih šuma oko Divčibara. Voleli bi da je gljiva bilo više, ali na to nismo mogli uticati. Kada nešto novo pronađemo naše oduševljenje je zato bilo još veće. A da li smo se lepo proveli ovih par dana na Divčibarama? Jesmo svakako, i Divčibare ćemo posetiti kad god nam se za to ukaže prilika.
 
Stevan,
GDNS