Već dugo godina bezuspešno pokušavamo da ostvarimo saradnju sa nekom od novosadskih škola kako bi kroz obrazovni sistem promovisali svet gljiva. Bilo je sporadičnih uspeha ali se, do sada, sve završavalo na kratkim, jednoročnim, predavanjima. Onda su se, nenadano, zvezde sklopile a inicijativa došla od strane vrtića "Kalimero" od strane jedne grupe koju predvode vaspitačice Emina Dukić i Jelena Šaraba.  

Deca su, radoznala kako samo deca umeju biti, posle neke od jesenjih kiša pronašla u dvorištu pečurke koje su potom donele vaspitačici. Tada je nastao projekat "Šta raste posle kiše?" koji je obuhvatio sve ono što kiša ostavi za sobom: blato, dugu, gliste, puževe i gljive ali su deca nekako najviše zavolela gljive. 

Istraživanje je moglo da počne. Kroz razne radionice deca su pravila predmete u obliku gljiva, slikali crteže i ukrašavali zidove svojih prostorija. Roditelji su prihvatili inicijativu i tada dolazi do prvih kontakata sa Gljivarskim društvom Novi Sad. Prva je led probila Sanela Makić a onda smo se svi upoznali na Susretima gljivara na Stražilovu. 

Sanela u poseti

Susreti gljivara na Stražilovu

Kada sam se po prvi put susreo sa malim prirodnjacima iz vrtića Kalimero bio sam prilično iznenađen njihovim znanjem. Za vrlo kratko vreme deca su savladala više osnovnih vrsta gljiva i umela su da ih prepoznaju među gomilom drugih, izloženih gljiva. I ne samo to, za svako divljenje je strast kojim su pristupili svetu gljiva i prirodi pre svega. Lepo je videti grupu malih ljudi koji će, jednog dana, izrasti u velike ljude i zaštitnike prirode. Ljubavi prema prirodi se uči od malena i ta ljubav je večna. 

U prostorijama vrtića

Nakon izložbe gljiva su Jelena Milošević i Eleonora Čapelja organizovale mali kviz znanja u okviru koga su prirodnjačići odgovarali na pitanja u vezi gljiva i imali priliku da prepoznaju gljive na  osnovu fotografija. Rezultati su bili i više nego fantastični. Jelena je ostavila džak sa inokuliranim bukovačama i uputstvom za korišćenje. Čekaju se rezultati.

Kviz i dodela diploma

Džačić i prvi rezultati

Bilo je i radionica na otvorenom. Iskoristili smo decembarske tople dane i izašli u jedan obilazak Kameničkog parka gde smo zabeležili više vrsta gljiva a deca su imala prilike da se zabave, iskaljaju, istrče i nauče štošta o gljivama iz prve ruke. Zima već steže pa će novi izlasci na teren morati da sačekaju do proleća.

U potrazi

Neke od gljiva

Bilo je i druge zabave

Prema rečima vaspitačice Emine Dukić ovaj projekat je veoma važan je su, tokom njega, deca imala priliku da istražuju samostalno, sa vršnjacima kao i uz podršku odraslih i na taj način jačaju svoje socijalne i komunikativne veštine i grade odnose uzajamnog poverenja. Na taj način deca su razvijala kompetencije za celoživotno učenje, ljubav prema učenju, istraživanju i zainteresovanost za svet u kom živimo.

Ne možemo a da se ne složimo sa tim i nadamo kako će ova saradnja da se nastavi i na proleće, kada gljive ponovo pomole svoje šeširiće.

Momčilo Daljev, GD Novi Sad
FOTO: Emina Dukić, Stevan Baluban i Momčilo Daljev

Gradić Ilok se ugnezdio na zapadnom kraku Fruške gore, tik iznad Dunava, odakle dominira svojim položajem. Cilj ove mini ekskurzije nam je bila Iločka tvrđava i neposredna okolina. Jutarnja magla je pretila da nam pokvari ugođaj ali se, dok smo se popeli do tvrđave, polagano razišla te smo mogli da uživamo u pogledu na Bačku ravnicu, Dunav i Bačku Palanku preko puta. 

Stigosmo

Tvrđavu je u XV veku podigla velikaška porodica Iločki i bila je u njihovom vlasništvu sve do pada pod Tursku vlast. Nakon oslobođenja od Turaka ulazi u sastav Austrije odnosno Austro Ugarske a nekadašnji dvor Iločkih preuzima Italijanska porodica Odeskalki. Zbog svega toga Iločki stari grad u oviru svojih zidina čuva elemente više epoha: srednjevekovne zidine i franjevački samostan, Tursko turbe i hamam, barokni dvor Odeskalkijevih i spomen Crvenoarmejcima koji su pali tokom proboja Sremskog fronta kao i onih koji su se na tom mestu lečili. 

Zidine

Tvrđavski park

Tursko turbe i hamam

Crkva sv Ivana Kapistrana u okviru franjevačkog samostana

Za nas je važan dvorac Odeskalkijevih, u njemu je sada smešten Muzej grada Iloka (ne radi vikendom iz nekog razloga). Iz tog dvorca su grofovi izjahivali u vilu Ravne gde su lovili jelene i drugu divljač. Ispod samog dvorca se pruža vinski lagum koji je još u funkciji. Posetioci mogu probati vrhunska Iločka vina i druge specijalitete a mogu i čuti o istoriji vinarstva toga kraja dok obilaze vinski lagum prepun buradi i boca arhivskog vina. Kako je Ilok smešten na obronku Fruške gore tako ima sve uslove za visoko razvijenu vinsku kulturu.

Letnja rezidencija Odeskalkijevih

Iločki podrumi

Da ne bude da smo samo obilazili tvrđave, samostane i vinske podrume; našla se tu i po koja gljiva

Nakon iloka smo se zaputili u susedno mesto pod imenom Šarengrad. Tu se na obali Dunava nalazi srednjovekovna tvrđava Atija koju je sagradio ban Ivan Morović, samostan sv Petra i Pavla kao i pravoslavna crkva koja se nalazi u dosta lošem stanju. 

Atija iliti Šarengrad

Samostan sv Petra i Pavla u sebi sadrži više izmešanih stilova pa i nekoliko Turskih elementa iz doba kada je bio pretvoren u džamiju

Pravoslavna crkva

Nakon Šarengrada smo zapucali ka najdaljoj destinaciji koju smo isplanirali za taj dan. U selu Mohovu se nalazi jedan od najvećih, ako ne i najveći, procep iliti raselina na Fruškoj gori koja je milenijumima bila bogata vodom što se nakupljala u blatnjavim bazenima. Možda je to glavni krivac za jedno od najvažnijih nalazišta praistorijske faune na ovim prostorima. Naime, tokom kopanja septičke jame pronađene su kosti mamuta da bi, tokom nekoliko narednih godina, na još jednom lokalitetu bile pronađene kosti hijene, divljeg konja i  vunastog nosoroga. Lokalni žitelji pokušavaju da ožive turističku ponudu sela na konto ovih nalaza. Još uvek je u začetku ali ideja polako zaživljava.

Mohovo i Dolina mamuta

I kako drugačije da se privede kraju ovako ispunjen i lep dan nego odlaskom u čardu. Sjatili smo se u Hotel Dunav u Iloku i probali fiš paprikaš, svežu ribu, iločki ćevap (pažnja, nisu to ćevapi na koje ste navikli) i palačinke u vinskom šatou. Gurmanluci su neodvojivi deo naših izleta.

Bon apetit i vidimo se u nekoj sledećoj avanturi
​

Zagreb se ugnezdio na obroncima planine Medvednice čiji najviši vrh, Sljeme sa svojih 1033 mnv, dominira okolinom. Sve na Medvednici je u znaku, nažalost iščezlih, medveda koji su joj podarili ime. Imamo tu tvrđavu Medvedgrad ali i istoimenu pivaru koja proizvodi Gričku vješticu a ceo Zagrebački kvart se, po planini (ili tvrđavi) naziva Medveščak. više je atrakcija koje vredi posetiti na Medvednici: pored već pomenutog Sljemena i Medvedgrada tu su špilja Veternica i Rudnik Zrinjski kao i mnogobrojni planinarski domovi. Medvedi su možda nestali sa obronaka Medvednice ali su kosti njihovih opakijih predaka ostali pod zemljom a upravo tamo smo se i uputili; u špilju Veternicu nadomak planinarskog doma Glavica. 

Ulaz u Veternicu

Ali prvo o šumama. Onaj, kratki, deo Medvednice koji smo obišli je bogat listopadnim šumama, dominiraju hrast, grab, bukva i pitomi kesten. Zemljište je krečnjačko, slično Fruškogorskom, što i nije za čuditi jer je i Medvednica u vreme Panonskog mora bila ostrvo na čijim obalama su se taložile ljušture morskih školjkaša. Naišli smo i na gljive, standardne jesenje vrste. Nije bilo vremena za detaljnije istraživanje, uhvatili smo samo ono što se moglo uhvatiti rubom staze dok smo jurili ka špilji kako ne bi propustili grupni polazak.

Šuma u jesen

Neke od gljiva

Ganoderma pfeifferii

iNaturalist

Elem, Veternica. Pećina je nastala sedimentnim sleganjem zemljišta a kanale joj je izdubila voda, tražeći put ka površini. Po ukupnoj dužini kanala je četvrta u Hrvatskoj ali je, barem u turističkom delu, siromašna pećinskim ukrasima. Tokom milenijuma je bila dom pećinskim medvedima i drugim životinjama ali i neandertalcima što su se za dom morali boriti protiv surovih pećinskih medveda. Kosti sviju njih su pronađene u prvom delu pećine. Samo prvih nekoliko metara Veternice je bilo nastanjeno jer uski kanali nisu dozvoljavali pristup u dubinu. Tek su speleolozi proširili prolaze i otvorili svetu čarobnu zemlju ispod planine. 
Pećina je dom i brojnim živim bićima, insektima, račićima a predstavlja i veoma važno mesto za hibernaciju slepih miševa. Štaviše, u tom periodu je špilja zatvorena kako se ove ugrožene životinje ne bi uznemiravale tokom zimskog sna. 

Veternica

A da začinimo ovo malo putovanje kroz praistoriju pobrinuo se jedan seljanin iz Sremskog sela Mohovo nadomak Iloka. Godine 2012. je, radeći na njivi, pronašao kosti od mamuta da bi, tokom sledećih 8 godina, iz zemlje izvukao kosti praistorijskog nosoroga i izumrle hijene. Eksponati su izloženi u Domu kulture dok prolaznik može videti statue mamuta i drugih životinja u prirodnoj veličini. Prvobitno su bile napravljene od slame ali su sada već malo modernizovane. Realizovan je projekat pod nazivom "Dolina mamuta" koji ima za cilj da promoviše ovo, do skora zaboravljeno, selo i podstakne turizam. 
Stali smo u Mohovu na par brzinskih fotografija a postavku ćemo, ako sve bude po planu, videti neki drugi put.

Vidimo se u nekoj drugoj avanturi.

MOMČILO DALJEV, GD NOVI SAD
​
FOTO: DUNJA ŠKAVO, MIROSLAV MIHNJAK, MOMČILO DALJEV, IVANKA ILIČIĆ

Još dok sam bio osnovac u ruke mi je dospeo komplet uvezenih svezaka koje je neko mesecima, ako ne i godinama, revnosno sakupljao, zatim dao knjigovescu da sve to sklopi i ukoriči u nekoliko tomova. Isprva su me privukle fantastične ilustaracije a već posle nekoliko stranica sam bio uvučen u fantastičan svet coprnica, lovaca na veštice, raspusnih fratara, zlih sudija, krvnika, grofova, tatova i avanturista. Bila je to "Grička vještica" od autorke Marije Jurić Zagorke. Sramota me je reći ali tek nedavno sam saznao da je grad Grič u stvari lokalno ime za Zagrebački stari grad a kako smo već isplanirali posetu Muzeju gljiva nikako nisam mogao da odolim a da, poput kontese Nere, ne prislonim uho na kulu iz koje su dopirali mučenički krici žena oklevetanih za veštičarenje, prođem kroz Kamenita vrata ili, naprosto, zagredem kaldrmom kojom su grele kontesa Nera i ostale coprnice.

Stigli smo do centra Zagreba u večernjim satima, te smo, prirodno, seli u lokal pivare Medvedgrad i popili po pivo. Ja sam, pogađate, naručio Gričku vješticu, čisto da se započne noć. Zadesilo se da je bio dan sv Martina pa smo uživali i u specijalnom pivu spremanom samo za taj dan. No, prateći intuiciju (ugledao sam u mraku svetleći natpis "suvenirnica Grič") otkrismo "Špek bar" (preko puta Muzeja torture) u kojem smo se neponovljivo proveli. O tome uživo, nije svako slovo za hartiju. 

Kuća sa tradicijom

Črni ajzlban smo što ovaj ne prevozi putnike već peče kestenje u svojoj utrobi

Crtice sa ulica

Gornji grad je u velikoj meri sačuvao svoje staro jezgro a na nekim mestima možete osetiti i dašak srednjevekovne atmosfere. Potiče iz XIII veka i zajedno sa Donjim gradom i Kaptolom čini krug starog grada. Brojni objekti iz tog doba su očuvani poput kule Lotščak sa koje svaki dan u 12h opali top kao znak da se oglase gradska zvona, Kamenitih vrata sa svojom kapelicom Majke Božije od Kamenitih vrata, crkve sv Marka i crkve Katarine Zrinjske. Da pomenem samo neke od njih.

Uspinjača

Lotrščak

Ulični svirači

Crkva Katarine Zrinjske

Kamenita vrata

Svi smo čuli za zemljotres koji je 2020. godine potresao Zagreb, ožiljci su još uvek vidljivi na poznatim gradskim obeležjima. Katedrala se užurbano opravlja, pravoslavna crkva u centru, takođe crkve sv Marka i Katarine Zrinjske. Čak je i Mimarin muzej nedostupan posetiocima kao i ko zna koliko još objekata.

Katedrala

Kako bi dodatno produbili priču o Zagorki i Gričkoj vještici potrudili smo se da pronađemo tunel Grič. Iako nema direktne veze sa njenim Zagrebom, izgrađen je tokom Drugog svetskog rata kao zaklon od Savezničkih bombardovanja, ipak ga brojne urbane legende povezuju sa podzemnim svetom Zagorkinog Griča. Naime, kroz njene romane stalno promiče tema podzemnih laguma koji se pružaju ispod Gradeca (Griča) a koje raspusni fratri koriste da otimaju devojke što su odbile njihovu navalentnost. 
​Nekadašnje sklonište od bombardera je sada prenamenjeno u šetalište i mesto gde se povremeno održavaju kulturne manifestacije. Iako ih ima nekoliko, ulazi u tunel Grič su skriveni po haustorima i morate se potruditi da ih pronađete. 

Mapa ulaza: "ukradeno" sa interneta, autor Miroslav Vajdić

Ulaz iz Tomićeve

Tunel Grič

U neposrednoj blizini trga Bana Jelačića u Zagrebu se nalazi jedinstveni muzej na ovim našim prostorima. Muzej gljiva predstavlja samo jednu od brojnih zaostavština legendarnog Romana Božca a u svojoj kolekciji broji više od 1600 liofiliziranih gljiva koje posetioci mogu da vide. 
Elem, kako je sezona gljiva, a i gljivarskih manifestacija, pri kraju tako smo rešili da državni praznik, petak prigodno spojen sa vikendom, do kraja iskoristimo i posetimo muzej gljiva ali i da malo prošvrljamo po Zagrebu. Stigli smo u petak popodne, zimski, kratki dan je već navukao noćni pokrivač a i zloglasna Slavonska magla je odradila svoje.

Odmah iza bana nalazi se muzej

Kako je već rečeno muzej je čedo čuvenog mikologa Romano Božca koji je, između ostalog, osnivač brojnih gljivarskih društava u Hrvatskoj, utemeljitelj Hrvatskog mikološkog saveza, autor brojnih knjiga o gljivama i osoba koja je popularizovala svet gljiva na ovim prostorima. Svi smo mi, do neke mere, njegovi učenici a 2013. godine su udareni temelji ovog muzeja, kao krune njegovog rada. 

O postavci i eksponatima se brine Zvonko Vuk koji nam je detaljno ispričao o tome kako je muzej nastao, o teškoćama i uspesima što su rezultirali da danas možemo uživati u prizoru preko 1600 gljiva na jednom mestu. Gljive je sakupio sam Romano Božac uz pomoć članova gljivarskih društava ali su mnogi pojedinci donirali eksponate koji su sada tu izloženi. Sam proces liofilizacije je skup ali ni održavanje nije nimalo jeftino, eksponati zahtevaju temperaturu do 30 stepeni celzijusa i suv vazduh kako ne bi došlo do kvarenja. Čak i pod tim uslovima, mnogi eksponati su izgubili svoju prirodnu boju mada ne i oblik.

Zvonko Vuk

Jedno krilo

Eksponati su poređani taksonomski tako da posetilac može da prati gljive po rodovima i familijama, zgodno za praćenje raznolikosti u okviru nekog roda ili grupe gljiva. 

Eksponati

Smrčci, Stevina omiljena vitrina

Mada je, ipak, ova postavka pravljena baš za njega

Jedna grupna sa domaćinom

Nego, muzej gljiva je samo izgovor, lep i nadasve zanimljiv izgovor, ali smo mi potegli ovaj put da malo damo sebi oduška za praznike. Ceo vikend je bio pred nama i ceo jedan grad da ga istražimo.

 ​U NASTAVKU: ZAGORKINIM GRADOM

Već su pojedini članovi GD Novi Sad, u nekoliko navrata, bili u poseti porodici Jovanović i njihovom seoskom gazdinstvu "Sunčev breg" na planini Kukavici i preneli nam svoja iskustva. Godinama već pokušavamo da se organizujemo te, kao društvo, obiđemo i taj kutak Srbije. Tako se, napokon, sklopilo da dobijemo poziv na Etno-gljivarsku manifestaciju u organizaciji domaćina što je bila prilika koja se nije smela propustiti.

Sunčev breg

Kukavica

Domaćinstvo su od nule izgradili Selena i Novica Jovanović pa ga vrednim radom transformisali u ono što je sad, primer seoskog turizma od kojeg svi treba da prepisuju.
Na put smo se zapucali u petak popodne (većina nas, barem) i stigli do zaseoka Bare u kasno veče. Determinacija gljiva je već bila u toku te smo se pridružili Žarku Jorgovanoviću kako bi mu pomogli da privede posao kraju. Žarka smo, do sada, poznavali samo putem društvenih mreža a, ispostavilo se, ovom prilikom ćemo se upoznati i sa drugim fejsbuk znancima; Dušanom Dimitrijevićem i Aleksandrom Peškićem. Selena je obezbedila obimnu literaturu i mikroskop koji smo mogli da koristimo.

Prvi put u ovom sastavu

Determinacija se radila dan i noć

Glavni fokus manifestacije su bila deca. Izložba je pripremljena za njih a deca su, nama zauzvrat, priredila ozbiljnu priredbu. Izveli su "Ježevu kućicu" i recitovali pesme. Malo ko nije pustio suzu kada su se začule strofe od "Tamo daleko". U pauzi između šetnje po terenu i recitala deca su se zabavljala tako što su se kotrljala po livadi iza domaćinstva. 

Kolut do podnožja, nazad pa opet kolut. Svi su bili puni trave i sreće

Išlo se i na teren

Deca su imala puno pitanja a meni je bilo drago da na njih odgovaram

I gajdaš je prikupio simpatije

Al su deca ipak bila glavna

Miroslav i Uroš su imali zadatak da nas nahrane. Zoran ih je dobro obučio

Popodne smo ulučili priliku da još jednom prošetamo te smo se spustili do susednog sela Slatina i pred prodavnicom popili pivo. Čisto da se prisetimo Stare planine i "Kladenčeta", da nas želja mine.

Kod Šefa je mesto okupljanja

Uhvatio nas je mrak

Veče je bilo rezervisano za druženje koje je potrajalo do duboko u noć. Kako se pomerao sat unazad, dobismo jedan gratis.

Slike su mutne a i glave su nam bile mutne

Sutradan opet teren. Popeli smo se na obližnji vrh Borovik, zemlja je bila prilično suva, slabo je padala kiša proteklih dana ali smo ipak uspeli da pronađemo za izložbu solidan broj vrsta pa i nekih koje inače ne srećemo.

Neki smo našli muhare

A neki su samo uživali

Na vrhu malo zabave

I naravno slikanje

Vuk mora da se popne svugde

Maks nas je svuda verno pratio

Asterophora parasitica

Nezvani gost iz Amerike - Leptoglossus occidentalis

U svetlu novih zbivanja, tužnih nažalost, a tiču se trovanja gljivama Eleonora je održala jednu kratku prezentaciju u okviru koje je prešla najvažnije sindrome trovanja gljivama i kako izbeći da do trovanja uopšte dođe.

Nažalost, svakom druženju mora doći kraj. Valjalo je vratiti se kući gde nas je čekao povratak u stvarnost i onaj deo života između dva vikenda. Poseta Sunčevom bregu će nam, bez ikakve sumnje, ostati dugo u lepom sećanju a nadamo se kako neće puno proći do ponovnog viđenja.

Oproštaj sa domaćinima

Vidimo se u nekoj drugoj priči

Momčilo Daljev, GD Novi Sad

Četvrti vikend meseca oktobra stoji upisan u kamenu kao dan kada, napokon, krunišemo naš trud tokom godine organizacijom gljivarske manifestacije. Retko kada sve pođe kao po loju pa ni ova, skoro pa jubilarna, izložba nije mogla proći bez trzavica. Ali to je već neka druga priča, lepe teme su ipak prijatnije za izlaganje.
Elem, svaka manifestacija mora početi nekoliko dana pa i nedelja ranije. Danima su članovi GD Novi Sad obilazili terene i sakupljali gljive koje će u nedelju 23.10.2022. biti izložene ispred planinarskog doma na Stražilovu. 

Jedna od ekipa, Stevin omiljeni teren; Vila Promaja

Tek, u subotu su sve ekipe dopremile gljive do planinarskog doma gde je vršena determinacija a u  samom domu su odseli gosti i članovi društva kako bi mogli da se družimo duboko u noć, što smo i iskoristili obilato. O tome, ipak, nek pričaju oni koji su učestvovali. Tek, determinacija je završena, gosti su polegali i jutro je moglo da svane, vredni članovi društva su samo to i čekali pa da otpočnu sa pripremnim radnjama.

Srle nikad nije daleko od gljiva

Baner je istaknut

Promo štand se postavlja

Eto i Dragane

A tu je i kanape ekipa

I naravno Darko

Gosti su, takođe, imali prilike da predstave svoje proizvode

Najtraženiji proizvod svake gljivarske manifestacije je, bez ikakve sumnje, gljivarski paprikaš. Kulinarska sekcija se sklonila od očiju javnosti i pod strogo kontrolisanim uslovima sprovela svoj zadatak kraju. Naravno, kao i svake godine, tražila se porcija više.

Priprema

Pozor

I ode gljivaš

Nije se samo jelo i izlagalo. Milana Rakić je održala predavanje u kojem je iznela rezultate svog dugogodišnjeg istraživanja a čija tema je bila usvajanje teških metala od strane gljiva.

Polagali su se i ispiti: za sakupljače tartufa i determinatora

Tartufari pred sudom

Dobili smo novog Determinatora, Stanislava Staša Stanković

Tea je ručno ocrtavala torbe

A Marina pokazala kako se vadi zub bez anestezije

Bilo je dosta posetilaca

I susreta starih i novih prijatelja

Trud i zalaganje članova je ono što čini svaku manifestaciju uspešnom. Hvala svima

Vidimo se dogodine u istom terminu

Momčilo Daljev, GD Novi Sad
FOTO: Stevan Baluban

u Nedelju, 02.10.2022. je održana izložba gljiva gljivarskog društva iz Segedina sa kojim, već nekoliko godina, imamo ostvarenu saradnju. Svoju posetu smo započeli već u subotu ali nismo došli u šoping već u obilazak i upoznavanje sa gradom. Sasvim neplanirano smo shvatili da nije potrebno ići u lov na gljive u obližnje šume jer ih je sam grad bio prepun. Drvoredi duž ulica behu posuti debelim slojem malča a iz njega su izđilkale brojne gljive. I tako smo započeli bauljanje poluosvetljenim ulicama (prvo oko Sinagoge, posle gde smo stigli) a građani su nas začuđeno posmatrali kako klečimo i nešto slikamo na tlu. Jedan bračni par je prošao pored nas a onda smo čuli "gomba" kada su shvatili šta radimo.

Brzinski obilazak znamenitosti. Sinagoga, Demeter kula, Katedrala i crkva sv Nikole

A onda smo primetili gljive

Sama izložba je održana u zoološkom vrtu koji je priča za sebe. Teško mi pada koncept životinja u kavezima ali ako baš moraju da postoje takve institucije onda je ovo pravi način da se to izvede. Segedinski zoološki vrt je prilično prostran i prepun je zelenila a podseća na gusto zarasli park sa stazama za šetnju, sami kavezi su, većinom, prostrani i koliko-toliko uspešno simuliraju prirodno okruženje. 
No, kako je to, ustvari, jedna velika šuma preuređena u zološki vrt tako smo, šetajući njime, imali priliku da pronađemo sijaset gljiva koje prave društvo zasužnjenim životinjama. Dovoljno gljiva da se napravi zasebna izložba.

Neke od gljiva Segedinskog zoološkog vrta

Napokon smo pronašli i naše domaćine predvođene predsednikom društva Atilom Šandorom koji nas je dočekao te smo, napokon, imali prilike da razmenimo iskustva (dosadašnja komunikacija se, uglavnom, odigravala putem mejlova). Popričali smo o radu naših društava, o terenima i gljivama koje plodonose u okolini Segedina. Njihovo društvo je mlado i nalaze se na uzlaznoj krivi. Nažalost, još uvek je malobrojno te se nedostatak u ljudstvu nadomešćava entuzijazmom i zalaganjem. 

Uvek je dobro videti kako se u drugim udruženjima rešavaju neke stvari oko organizacije manifestacija. Uzeli smo pregršt beležaka, ispričali se sa domaćinima i, ko zna, možda ukrademo neku od ideja. 

Vidimo se dogodine

Momčilo Daljev, GD Novi Sad
Foto: Dušan Hrkalović, Momčilo Daljev i Attila Sándor

U subotu 17.09.2022-ge godine je održana 22-ga manifestacija GD Šumadija u Kragujevcu na već standardnom mestu u sali PMF-a. Ako ste već bili na nekoj od prethodnih manifestacija znate da je sve bilo pod konac i da su članovi GD Šumadija sa planina oko Kragujevca doneli na manifestaciju maksimalni broj vrsta gljiva. Tako je bilo i ove godine. Ako niste stigli da dođete možete sada samo da se kajete. Bilo je ovo najuspešnija manifestacija u istoriji GD Šumadija sa čak oko 380 vrsta izloženih samoniklih gljiva. Lestvica, koju su članovi GD Šumadija i do sada držali veoma visoko, sada je podignita na nedostižnu visinu. Poseta je bila adekvatna i sala PMF-a jedva da je mogla da primi sve ljubitelje gljiva koji su došli da ovu fenomenalnu postavku pogledaju. Bile su tu i dve TV ekipe koje su snimale priloge o manifestaciji. Ja sam po običaju pravio fotografije i manifestacije i gljiva. Nisam baš svaku gljivu slikao ali i tako sam napravio preko 400 fotki. Za vas sam odabrao samo neke i to u dva dela. U prvom deli je manifestacija, a u drugom su neko od eksponata sa izložbe.

I na kraju šta reći. Ja kada se popnem na Frušku goru, na bilo koji vidikovac, okolo vidim samo ravnicu. Članovi GD Šumadija u svojoj bližoj okolini imaju samo planine. To je njihova nedostižna prednost i jasno je zašto mogu da sakupe toliki broj vrsta gljiva. Ove godine rekordnih oko 380 vrsta. Od sveg srca im
čestitam na tome.
Stevan Baluban,
GD Novi Sad

A sada i drugi deo sa pojedinačnim vrstama gljiva koje su bile izložene na Manifestaciji GD Šumadija. Nije moguće ovde postaviti svih oko 380 vrsta koje su se našle na ovoj fantastičnoj manifestaciji. Ja sam izabrao samo neke od njih. Da biste videli sve moraćete doći na neku od narednih izložbi na Kragujevačkom PMF.

Stevan Baluban,
GD Novi Sad