​Osvanula je nedelja 31.01.2021., kišovita i tmurna. Većini ljudi bi ona pokvarila provod ali ne i nama. Za danas smo isplanirali još jedan od obilazaka podzemlja Petrovaradinske tvrđave a tamo, pod zemljom, kiša ne pada. Kako smo krenuli moraćemo formirati Tvrđavsku sekciju gljivarskog društva, de facto, ona već i postoji.
Današnje putešestvije smo započeli standarnim silaskom u podzemlje iza Akademije umetnosti, izbili na Rudolfovu galeriju i njome se provukli do ulaza u treći nivo koji se nalazi u „Miniranoj sobi“. Nazvali smo je tako jer je neko, pre više decenija, pokušao da obruši svod tunela dinamitom kako bi pregradio hodnike u koje se uselio. Uspeo je samo u tome da obruši svod hodnika dok je ostatak infrastrukture ostao celovit. Svaka čast graditeljima.

Prva etapa

​Spustili smo se u treći nivo sa jednim zadatkom u vidu, želeli smo da trasiramo tačnu rutu do krsta uzidanog u zid jednog od minskih tunela jer nam se sećanja i mapa trđave nisu baš najbolje slagali. Mapa je pokazivala jedno a sećanje nešto sasvim drugo. No, isprovlačili smo se do krsta, ponegde i četvoronoške jer su nebriga i protok vremena učinili svoje.
Krst je prava misterija, zavučen u mračnoj nedođiji u slepom tunelu. Otkriven je, sasvim slučajno, pre dosta vremena. Jedan od članova ekspedicije Veljka Milkovića je džogirao kroz tunele (da, nekada se moglo trčati kroz njih) pa je protrčavao i kroz slepe tunele u koje se istraživači obično ne zavlače. Niko ne zna šta predstavlja i ko ga je tu i zašto uzidao ali eto njega, da nam decenijama golica maštu.  

Do krsta čučeći

Krst

​Nakon krsta smo se spustili tunelom koji je pre skoro dvadeset godina bio pod vodom. Sada je suv i prohodan. Već na samom početku spusta smo shvatili da nešto odudara, osetila se snažna promaja u, inače, sparnom tunelu. Sišli smo i otkrili uzani otvor, tek ruku da provučeš, koji vodi iznad Kameničkog druma. Moraćemo ga pokušati pronaći spolja pa ko zna, otkopati i staviti u funkciju. Malo pre otvora se nalazi jedna od krivina u kojoj je neko sprejom nacrtao Svetog Savu u skoro pa prirodnoj veličini. Prigodno ili ne, enigme se ređaju.

Devojke su dobila zadatak da priđu otvoru i obeleže ga kako bi ga lakše pronašli spolja, one su to ovako shvatile

Iznenada, Sveti Sava pored ukletog štapa

​Naravno da smo pronašli i gljive. Eleonora je uzela uzorak micelije koja je visila sa svoda tunela pa čekamo na rezultate mikroskopiranja.

​U povratku smo malo krivudali trećim nivoom da bi naposletku izbili u špic bedema koji nam predstavlja jedan od glavnih orijentira. Ali, nismo bili jedini koji nedeljom gluvare podzemljem. Naišli smo na kolegu istraživača iz udruženja UGRIP. Danas je njihovom predsedniku rođendan, objasnio nam je, pa mu Pavle, kako se predstavio, sada pravi rođendansko iznenađenje. Ostavljao mu je tragove u tunelima koje je ovaj morao da prati i dešifruje kako bi došao do nagrade na kraju. Pravi mali Tresure hunt. Ostavili smo Pavla i nastavili do vojnog šahta, otvora koji vodi u kasarnu na Trandžamentu. Dok smo čekali ekipe da se vrate iz avanture mogli smo videti odbljeske svetla koji su dopirali iz paralelnog tunela. UGRIPovci u lovu na rođendansko blago.

Nema samo provlačenja, ima i preskakanja

​Odlučismo završiti za danas. Kako je kiša padala sve vreme izabrali smo trasu koja će nas ponovo izvesti kod Akademije i automobila. Ipak, crv sumnje me je razjedao. Prolazimo veoma blizu bunara Cara Josifa II koji je, u moje vreme, stalno bio pod vodom i do njega se nije moglo doći. Ženja je dobila zadatak da izvede ekipu na površinu a ja sam, sa Teom i Majom, pošao u izvidnicu. I na moju bezgraničnu radost, bunar beše prohodan, vode ni od korova. Ponovo nam je proradila avanturistička krv. Tea je vratila ekipu sa površine kako bi svi mogli videti kristalno čistu vodu Carskog bunara. Jedan od nadrealnih prizora koji je grehota propustiti. Duboko podzemlje, kažu neki i najniža tačka tvrđave. Kako god, hipnotišuće. Povučeni žarom borbe nastavili smo kroz duboko podzemlje ali smo, posle nekog vremena, odlučili da je ipak dosta za danas. Valja nešto ostaviti i za drugi put. 

Kristalno čista voda u utrobi tvrđave

Tabla, caru u čast

Zapisi iz Podzemlja

Fantastični bunar Cara Josipa II

Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi

Momčilo Daljev, GD Novi Sad

Foto: Selma Simić

Proteklih nekoliko meseci nije bilo moguće da se uključimo na Fejsbuk a da ne naletimo na neku od objava koja je vezana za obilazak Rubenovog kruga, novoformirane markirane staze na Fruškoj gori. Šta smo drugo mogli nego da je obiđemo i procenimo njen kvalitet sa gljivarske tačke gledišta. 
Ocena - obećava. Videli smo lepih šumskih sastojina i obećavajućih potočnih dolina. Staza je odlično markirana i laka za praćenje. Sa druge strane, namučismo se sa blatom koje je u velikoj količini ostalo iza nedavno otopljenog snega. Sreća pa nas baš briga za blato.

Markacije

Krug smo započeli od Meteorološke stanice iznad Ledinaca, takozvane Kugle, i spustili se prema Penzionerskom izvoru i potoku. Već na početku smo pronašli zaostalih gljiva od pre snega ali i nekih novih. Čak su i visibake počele da pomaljaju glave.

Penzionerski izvor

Nešto staro

Nešto novo

Spust ka jugu

Na pojedinim mestima se nije moglo bez asistencije

Giletov most. Ako čita neki planinar, ploča sa imenom mosta je već razdrndana. Potrebna dopravka

Negde na polovini staze smo, posle kraćeg većanja, odlučili da napravimo malo skretanje do Lazinog vira. Staza od oko 6 km nam je bila prekratka a taman i da iskoristimo priliku te obiđemo Lazin vir. Tamo i odmorismo.

Lazin vir i okolina

Nakon skretanja nastavljamo Rubenovim krugom do Vitinog vrela i uz sveprisutno blato se penjemo na Partizanski (Eugenov) put. Sve u svemu, otpešačismo nekih desetak kilometara a mnogo važnije je što smo obišli staze južnog oboda Fruške gore koje u sezoni gljiva retko obilazimo. Zima je uvek poligon za otkrivanje novih terena. Još jedan ispunjen dan u prirodi. Dan, nenadano ispunjen i "avanturom" jer nije moglo proći ni bez gubljenja te smo još jednom dokazali kako nije pametno uneti se u priču, ići na začelju, ne gledati markacije na stazi koju ne poznaješ a sve to raditi istovremeno. Levo greben, desno Morintovo. Levo cilj, desno 180 stepeni suprotno od cilja. 

Vitino vrelo

Neki od nalaza

Luna se možda najviše zabavljala. Ona je ovu stazu odradila puta 5 i opet je bila puna energije. Njoj izgleda treba prerija da po njoj trči.

Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi

Momčilo Daljev, GD Novi Sad

​Gljivari GDNS su se danas spontano okupili da malo prošetaju po svojoj omiljenoj planini (ili brdašcu) Fruškoj gori. Šetnja je išla od Manastira Jazak do Vile promaja ili Klačine kako je na karti obeležen taj toponim. 

Uspon do Klačine

​Prvo smo prošetali kroz bukovu šumu a zatim kroz 3 borova šumarka i došli na odredište koje je obraslo borovom šumom i okolo klekom. Napravili smo kraću pauzu za doručak pa nastavili šetnju. 

Vila promaja

Jazak, ovde je svoj poslednji počinak pronašao car Stefan Uroš V Nejaki

Ne daju se gljive

​Na Eržikin predlog vratili smo se drugim putem do Manastira Jazak i zaključili da je nešto preko 4km šetnje premalo za ovaj prohladni januarski dan. Pošto deo prisutnih nije nikada obišao teren oko Manastita Stari Jazak odlučili smo se za još jednu šetnju od oko 5-6km. Počeo je da pada i sneg sve jače ali to nas nije omelo u nameri da još malo vremena provedemo u šumi. 

Pčelarski raj usred šume

Ostaci Starog Jazka koga je progutala šuma

​Bilo je tu klizanja, padanja i gacanja po blatu ali ništa strašno. Tereni oko Manastira Jazak su lepi a od gljiva smo pronašli uobičajene gljive za ovo vreme godine. 

Kako je bilo, šta smo pronašli i ko je bio sa nama, možete pogledati na priloženim fotkama.
Stevan Baluban, GDNovi Sad