Ove godine smo imali podršku profesionalnih dokumentarista. Saša Petrović i Siniša Kuzmanović iz Prime Box produkcije su nam podelili svoju viziju Male letnje izložbe. Uživajte.

Stigli smo na Kopaonik praćeni kišom i maglom, saznali smo da su do našeg dolaska na planini vladale niske temperature koje nisu pogodovale plodonošenju gljiva, bar ne iznad 1000 mnv gde smo se mi smestili.
To smo mogli da primetimo već pri prvom izlasku na teren, nezaobilazne Russule su ove godine izostale (kad nema gljiva, uvek je barem bilo njih u izobilju) ali i većina drugih gljiva. Nisu samo gljive bojkotovale našu posetu, borovnice takođe kasne, kao uostalom i sva vegetacija na Kopaoniku. Poslušali smo savet i spustili se do Gvozdaca, stanje je bilo daleko bolje ali su i na tom mestu gljive tek kretale. Morali smo da se pomirimo sa tim da će gljive buknuti tek kada mi sa Kopaonika odemo.

Zagrevanje i aklimatizacija

Gljive Kopaonika

Našla se ipak po koja za ručak

​Temperatura se nije dizala iznad 20 stepeni a najviše se motala oko 17, što se mene tiče savršeno. Oblaci, magla, sunce i kiša su se smenjivali što nam nije smetalo da naš boravak na Kopaoniku iskoristimo što produktivnije. Svaki dan smo proveli u pešačenju i upoznavanju novih staza i terena.

​Možda je i dobro što nije bilo više gljiva, da jeste, da smo se nabrali vrganja i lisičarki verovatno bi nam promakla neugledna, usamljena mlečnica. Ovako ju je Jelena Gajić primetila svojim oštrim okom i posle malo istraživanja utvrdili smo da je u pitanju Lactarius repraesentaneus, mlečnica koja je ovom prilikom prvi put zabeležena u Srbiji. Ostaje još samo da se pošalje na genetsku analizu kako bi nalaz bio u potpunosti dokumentovan.

​Upoznali smo se i sa živim svetom planine, susreli smo razne zmije, kornjače, šumske žabe ali smo imali i blizak susret sa „zloglasnim“ kravama sa Gobelje. Kada su nam se prilepile bilo ih je skoro nemoguće otresti, neugodnost više nego problem sve dok se trima kravama nije pridružio bik. Kad je taj riknuo znali smo da je đavo odneo šalu i da valja begati. 

Živi svet Kopaonika

Krave su bile dosadne ali miroljubive

Onda se iz šume pojavio bik

Spasavaj se ko može

​Nismo samo bežali od krava, penjali smo se i po vrhovima a najvažniji nam je bio uspon na Orlove stene, dugogodišnja želja koja mi se napokon ostvarila. Uspon travnatom strminom je bio daleko izazovniji od samog pentranja po stenama. Na pojedinim deonicama je nagib bio toliko oštar da smo se pentrali četvoronoške, na kolenima, i rukama se pridržavali za busenje trave. Ivice su bile toliko nagnute da je i sam odmor od uspona izazivao kontra napor i neizdrživi pritisak na listove nogu tako da smo bili prinuđeni forsirati uspon sve do podnožja stena koje smo, nakon strmine, savladali kao od šale.

Stene smo savladali

​Bilo je malo i kulturnog sadržaja, obišli smo Metođe kao i manastire Staru i Novu Pavlicu (zadužbinu i grobno mesto braće Musić), Gradac (zadužbinu Jelene Anžujske) a kod njega otkrili prelepu Gradačku banju.
Obišli smo vrhove okupane suncem i ispresecane oblacima, močvarišta, vresišta i teško prohodne dubodoline, prelepe proplanke i guste šume, gejzire i vodopade kao i mnogobrojne rečice, potoke i svu onu silnu vodu koja se cedi svuda po planini i formira Kopaoničke reke i blatišta. 

​Održana je i pripremna obuka za determinatore Mikološko gljivarskog saveza Srbije i u okviru toga su kandidatima, a i svima koji su bili zainteresovani, održana terenska i salonska predavanja. Takođe je kod hotela Rtanj pripremljena izložba gljiva koju su postavili kandidati za determinatore Mirjana Igrutinović i Bojan Zupan. Ista ta postavka je kasnije premeštena u Konake kako bi se MGSS predstavio u okviru Dana borovnice. 

Jovanina predavanja su uvek čarobna

​Sve u svemu, otišli smo sa Kopaonika zadovoljni i napunjenih baterija, zaboravili na medijske pritiske oko Covid 19 (9 dana bez televizora, milina), rashladili glave, družili se i još malo bolje upoznali ovu predivnu planinu.

Jaram u sumrak

Nigde bez bedževa

Do nekog sledećeg uspona, pozdrav. 

​Momčilo, GDNS