2. Noćni marš gljivara

Prošle godine smo udarili temelj novoj tradiciji GD Novi Sad tako što smo jedne junske noći oprobali kako je pešačiti (i gljivariti) noću. Šta nam drugo ostaje nego da sa tradicijom nastavimo. Sastali smo se na autobuskoj okretnici u Paragovu i, sa prvim mrakom, krenuli put Glavice. Kako smo sišli sa paragovskog druma tako su nam  svici počeli priređivati svetlosni spektakl. Bilo ih je u velikom broju i nisu štedeli svoje sićušne lampe. Još jednu stvar smo primetili, nešto na čega obično ne obraćamo pažnju, na otvorenom je bilo sveže i prijatno ali kako smo zašli pod krošnje drveća tako nas je sparina udarila. Šuma je zaista ekosistem za sebe i lako je videti kako guste krošnje zadržavaju preko potrebnu vlagu. Nakon Glavice smo započeli uspon na Stolove i tu nas je sačekalo iznenađenje koje je obeležilo marš. Po prvi put u karijeri smo naišli na svetleće gljive. Nije bilo plodnog tela, nažalost, ali je jedan izvaljeni panj svetlucao u mraku, sav prekriven bioluminiscentnom micelijom nepoznate gljive. Pravi trenutak da ne ponesemo foto aparat, telefoni nisu mogli da uhvate ovaj čaroban prizor. Nema nam druge, od sada se ne odvajamo od njega. Podstaknuti jednom od priča Ibrahima Hadžića, odsekli smo komad drveta sa svetlećom micelijom i nosili ga sa sobom. I beše kako je Hadžić opisao, dugo je svetlela ali je plamen polako gasnuo da bi, vremenom, u potpunosti nestao.  
Posle Stolova smo udarili na Iriški venac i napravili prvu pauzu kod hotela Norcev i TV Tornja.

Predah

Nekako u to vreme je na nebu izbio mesec, nije bio pun, tek neznatno nagrižen, ali je osvetljavao put kao po danu i dodao sasvim novu, mističnu, dimenziju krajoliku kojim smo se kretali. Sledeća stanica je bila Velika čeka kod spomenika na Iriškom vencu. Sa vrha čeke smo mogli da uživamo u udaljenim svetlima Novog Sada.

Novi Sad u daljini

Nakon čeke, pravac spomenik na Vencu, tek tu je mesec mogao doći do izražaja a mi smo upili njegovu lepotu svim svojim porama.

Iriški venac

Nakon toga je usledio naporniji deo puta, povratak, povratak je uvek naporan. Zaputili smo se ka Kraljevoj stolici i maratonskom stazom spustili do Popovice, ponovo pod okriljem krošnji drveća. Malo smo zaseli na Orlovom bojištu pa strminom dole pravac Paragovo preko Orlovog gnezda. 
Putešestvije je trajalo od 21h do 02:30h, ugrubo. Nešto jače od 17km. Malo smo jurcali više nego što je dinamika puta to zahtevala ali smo svi uspešno savladali krug. Noćna svežina je bila itekako dobrodošla nakon, nehumano, toplih dana koji su nas pratili protekle sedmice. 

Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi

​Momčilo Daljev, GD Novi Sad