U nedelju 27.01.2019. u Beogradu je održan veliki ekološki miting protiv izgradnje mini hidroelektrana. Ako postoji neko ko još uvek nije upućen u problematiku pošasti koju znamo pod imenom mini hidroelektrane, kratak brifing.
Osnovna zamisao mini hidroelektrane je da stvara električnu energiju koristeći se prirodnim snagom planinskih rečica. Na papiru zvuči bezazleno ali sprovedeno u praksi predstavlja pravi ekocid nad prirodnim svetom. Zašto je tako? Prosto, snaga planinske reke se iskorišćava tako što se sprovede u cev u dužini od više kilometara dok sav živi svet koji od te reke zavisi ima mračnu sudbinu da u tišini izumre.
Da nam reke ne bi u tišini izumrle, a sa njima i mi, pojedinci svesni sveta oko sebe i razna ekološka društva i organizacije su se okupili u Beogradu i digli glas u ime naših reka koje ne mogu same da se brane.
Organizacijama poput ORSPa, Mlava Nije Sama i svih onih koji su direktno ugroženi izgradnjom MHE na njihovom području su se pridružila i druga ekološko-planinarska društva ali i mi, gljivari.
Bilo nas je iz sva četiri kutka Srbije: Novog Sada, Beograda, Petrovca na Mlavi, Požarevca, Niša, Kladova i Kraljeva. Ujedinjeni u zajedničkom trudu da ne dozvolimo tihu smrt naše zemlje.
Ovaj rat će trajati dugo, neprijatelj je surov i neumoljiv. Ne zna za čast i poštenje, preci i potomci njima ništa ne znače. Kao stoglava hidra, Skila i Haribda koja guta sve a sada je Ala zinula da u svoje, uvek gladno ždrelo, saspe naše reke.
Rat će trajati dugo, nema fronta. Bojište je tamo gde voda slobodno teče. Na Mlavi, Lopatnici, Rakiti ali i tamo gde su reke u lance stavljene. Na Studenici, Samokovki, Jošanici,...
Kako god se stvari budu razvijale u budućnosti mi, gljivari, nećemo odustati i pružićemo svu moguću podršku borcima za zaštitu reka Srbije.
Vidimo se ponovo. Ovo je, nažalost, daleko od poslednjeg protesta koji ćemo morati organizovati ali pobediti moramo jer alternativa i nije baš prihvatljiva.
Momčilo
GDNS
Osnovna zamisao mini hidroelektrane je da stvara električnu energiju koristeći se prirodnim snagom planinskih rečica. Na papiru zvuči bezazleno ali sprovedeno u praksi predstavlja pravi ekocid nad prirodnim svetom. Zašto je tako? Prosto, snaga planinske reke se iskorišćava tako što se sprovede u cev u dužini od više kilometara dok sav živi svet koji od te reke zavisi ima mračnu sudbinu da u tišini izumre.
Da nam reke ne bi u tišini izumrle, a sa njima i mi, pojedinci svesni sveta oko sebe i razna ekološka društva i organizacije su se okupili u Beogradu i digli glas u ime naših reka koje ne mogu same da se brane.
Organizacijama poput ORSPa, Mlava Nije Sama i svih onih koji su direktno ugroženi izgradnjom MHE na njihovom području su se pridružila i druga ekološko-planinarska društva ali i mi, gljivari.
Bilo nas je iz sva četiri kutka Srbije: Novog Sada, Beograda, Petrovca na Mlavi, Požarevca, Niša, Kladova i Kraljeva. Ujedinjeni u zajedničkom trudu da ne dozvolimo tihu smrt naše zemlje.
Ovaj rat će trajati dugo, neprijatelj je surov i neumoljiv. Ne zna za čast i poštenje, preci i potomci njima ništa ne znače. Kao stoglava hidra, Skila i Haribda koja guta sve a sada je Ala zinula da u svoje, uvek gladno ždrelo, saspe naše reke.
Rat će trajati dugo, nema fronta. Bojište je tamo gde voda slobodno teče. Na Mlavi, Lopatnici, Rakiti ali i tamo gde su reke u lance stavljene. Na Studenici, Samokovki, Jošanici,...
Kako god se stvari budu razvijale u budućnosti mi, gljivari, nećemo odustati i pružićemo svu moguću podršku borcima za zaštitu reka Srbije.
Vidimo se ponovo. Ovo je, nažalost, daleko od poslednjeg protesta koji ćemo morati organizovati ali pobediti moramo jer alternativa i nije baš prihvatljiva.
Momčilo
GDNS
RSS Feed
